Kultura sećanja: Novosadska porodica Adamović
U novosadskoj Galeriji „Prometej“, u ciklusu „Zapisi o novosadskim porodicama“ održano je veče posvećeno vinarsko trgovačkoj porodici Adamović (25. april 2024), čiji preci su se doselili u Novi Sad iz Sremske Mitrovice u 19. veku. Jedan od toponima današnjeg Novog Sada je Adamovićeva palata na Trgu mladenaca. Korzoportal
Novosadska porodica Adamović primer je ne samo uspešnih vinogradara i preduzetnika iz 19. veka, već je višenacionalna porodica per se, a višenacionalnost je do danas osobenost Vojvodine. Vesna Vider inženjerka hortikulture, kćerka Anastasije Adamović, udate Vider, podsetila je na razvoj Novog Sada između dva svetska rata kada je „eksplodirao inidustrijski i širio se na mnogim poljima, nisu mu bili strani ni Beč, ni Pešta. Bili smo deo Evrope mnogo pre nego što se o njoj govori danas. Tako je bilo i u našoj porodici. Moja baka je bila Austrijanka, moj tata Slovenac. Dinamika multinacionalnosti ostala je oznaka u mom životu zauvek. Sa bakom sam razgovarala na nemačkom, sa Viderima srpskohrvatski, sa tatinom familijom na slovenačkom, učili su se strani jezici to je bilo kao ‘dobar dan’. Kasnije mi je dobrodošlo, čovek koji zna jezike na mnogim mestima se oseća dobro, upoznaje ljude. Osim toga, nekada nije bilo interneta, ali je bilo knjiga na mnogim jezicima, čitala sam. Takva multikulturalnost, preduzimljivost koja je tada vladala u Novom Sadu mislim da se danas izgubila“.
Vesna Vider, Dušanka Marković, Gordana Petković
Vesna Vider odrastala je u doba socijalizma, pohađala je Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, studirala je u Beogradu na Šumarskom fakultetu, o istoriji ugledne majčine porodice Adamović saznavala je postepeno, nisu je opterećivali prošlošću. Danas je baka troje unučadi. „Moje detinjstvo bilo je oslobođeno briga, moja deca, pa ni unuci nisu imali takvo detinjstvo. Zato se trudim da se sa unucima igram u prirodi, kada budu stariji više će čuti o Adamovićima. Nadam se da će nekada osvanuti legat Adamovića, ne kao memorijal, već da se u njemu vidi razvojni put Novog Sada koji je mlad grad u odnosu na evropske srednjovekovne, sagradile su ga vredne ruke sa svih strana na močvarnom zemljištu pored Dunava. Novi Sad su uvek činile razne nacije, vere i mislim da je to slika grada koju treba sačuvati“.
Priča o staroj novosadskoj porodici Adamović potekla je od etnološkinje Dušanke Marković iz Muzeja Grada Novog Sada koja je uplovila u njihovu istoriju pre desetak godina. Snimljeni su filmovi autora Borislava Hložana o porodici Adamović 2012, zatim „Ljudi vremena“, „učestvovali smo na multimedijalnim projektima u kojima su Adamovići bili referenti, objavljivali smo tekstove u časopisima, PČESA 2011. bila je posvećena vinogradarima među kojima su i Adamovići, zatim su bile dve izložbe, 2021. je bilo izloženo stotinak novogodišnjih ukrasa koje je porodica poklonila Muzeju Grada Novog Sada“. Do danas, prema rečima Dušanke Marković, ovaj muzej poseduje više od 4.500 pisanih dokumenata i predmeta porodice Adamović koji su dragoceni izvor za istraživače, posebno za one koji se bave vinogradarstvom i voćarstvom.
Gordana Petković, Dušanka Marković, Vesna Vider
Projekat „Dnevnici seoba – Zapisi novosadskih porodica“ nastao je uoči proglašenja Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2022. Istoričarka Gordana Petković iz Muzeja Grada Novog Sada u koautorstvom sa Koranom Borović iz Izdavačke kuće „Prometej“ počinje istraživački rad – „ Želele smo da priredimo izložbu na kojoj bismo predstavile porodice koje su ostavile značajan trag u Novom Sadu, a ovde su do danas i čuvaju bogatu zaoštavštinu koja nije dostupna javnosti. Ovo je živa istorija. Potomcima poznatih novosadskih porodica prija da se podsećamo na njih, oni evociraju uspomene, podele sa nama fotografije, ispričaju poneku anegdotu“.
Kultura sećanja ono je što priliči civilizovanim narodima.
PROČITAJTE I: genius-loci-almaski-kraj-u-novom-sadu/, intervju-darko-polic-sanjam-idealni-novi-sad/,