U Projektu „Nepokretno nasleđe u Srbiji“ koji traje do kraja 2016, Viktorija Aladžić kroz portrete arhitekata analizira secesiju u Subotici. Ovog puta to je Ferenc Rajhl. Subotica se nalazi na međunarodnoj ruti gradova secesije (Réseau Art Nouveau Network).
Rajhlova najamna palata
U drugoj polovini 19. veka širom Evrope počeo je da se javlja revolt mladih umetnika protiv falsifikovanja oblika iz prošlosti i istorijskih stilova u arhitekturi, ali istovremeno i revolt protiv proizvodnje mašinama. Razni umetnici i pokretiširom Evrope krenuli su u pravcu stvaranja novog stila u umetnosti. Brisel je bio mesto gde je na evropskom kontinentu nastala prva stvarno smela stambena zgrada Viktora Horte (Victor Horta) u ulici Turin 12, završena 1893. godine. Viktor Horta se usudio da u ovoj kući pusti da konstrukcija vidljivo prodre u intimnost stambenog prostora, čime je pokazao da i konstrukcija, koja se ranije otvoreno pojavljivala samo u industrijskim objektima, može da bude dekorativni deo enterijera. Ova kuća obeležava prvu pojavu Novog stila – Art Nouveauu arhitekturi. Skoro istovremeno i u mnogim drugim gradovima širom Evrope počele su da niču građevine novoga stila utrkujući se u bogatstvu ornamenta i originalnosti rešenja. U mnogim sredinama novi stil – Art Nouveau, u umetnosti, izrastao je iz lokalne sredine, prateći buđenje nacionalne svesti malih naroda u 19. veku, i izražavajući tendencije ka traganju za sopstvenim identitetom. Novi stil – Art Nouveau, jugendstil, secesija, stil stabljike, metro stil, i kako se sve nije nazivao, cvetao je u provincijama, izvlačeći po prvi put u istoriji arhitekture provincijske gradove na scenu svetske umetničke pozornice.
Među značajnim umetnicima ovoga stila je svakako Ferenc Rajhl (Raichl J. Ferenc) koji se 1869. godine rodio u Apatinu, u porodici Petera Janoša Rajhla. Iz Apatina je, nakon završene gimnazije, otišao u Budimpeštu na studije arhitekture koje je uspešno završio 1891. godine. Kako je u to vreme bilo uobičajeno, uputio se nakon studija na studijska putovanja po Evropi, pre svega u Beč i Berlin, kasnije i Pariz, gde se upoznao sa novim tenedencijama i pokretima u oblasti umetnosti i arhitekture.
Tokom 1895. godine bio je angažovan da u Subotici napravi projekat preuređenja fasade hotela „Nacional“ (danas Korzo 10) vlasnika Mora Halbrora (Halbrorh Mór). Iste godine uradio je i projekat dogradnje Nacionalne kasine naručen od strane uprave grada. Danas se u ovom izvanrednom objektu neobaroknog stila nalazi subotička Gradska biblioteka. Fasadu biblioteke krase dve monumentalne skulpture atlanta Edea Telča (Telcs Ede), koji podupiru balkon na spratu.
Zgrada nekadašnje Građanske kasine, danas Gradske biblioteke u Subotici
Tokom rada i boravka u Subotici, Ferenc Rajhl je odlučio da se tu skrasi i zaprosio je ćerku bogatog i uglednog člana gradskog senata Karolja Varge (Varga Kátoly), čime je Ferenc stekao ugled i poštovanje, te postao građaninom Subotice.
Još 1890. godine profesori Gimnazije su uputili Gradskom senatu molbu da se podigne nova zgrada Gimnazije umesto zastarele postojeće izgrađene još 1817. godine. Budući da je postojeća zgrada bila neodgovarajuća, ovaj problem stigao je do Ministra za kulturu i obrazovanje, pa je tek nakon njegove naredbe Gradski senat 1895. godine raspisao konkurs za projekat nove zgrade. Prvu nagradu osvojio je Ferenc Rajhl sa projektom monumentalne zgrade u neobaroknom stilu planirane za izgradnju na uglu današnjih ulica Petefi Šandora i Gimnazijske. Zgrada je bila završena 11. maja 1900. godine
Rajhlova najamna kuća u Vase Stajića br. 11
U međuvremenu Rajhl je bio angažovan i na izgradnji domobranske kasarne na mestu današnje zgrade Suda, koja je okončana 1899. godine.
Slobodni kraljevski grad Subotica (Szabadka)je u okvirima Austro-ugarske, krajem 19. veka, dostigao nagli ekonomski razvoj, pre svega zahvaljujući povezivanju železnicom sa ostalim delovima Monarhije, ali i velikom ataru pogodnom za proizvodnju velikih količina žitarica, koje su u gradu bez reke mogle železnicom da se transportuju na druga tržišta. Zamah ekonomskog razvoja omogućio je dostizanje evropskih trendova u arhitekturi grada, koji je do tada bio zaostala poljoprivredna provincija.
Iako se kod narudžbi drugih naručilaca krajem 19. veka, Rajhl držao oficijelnih arhitektonskih stilova, koristio je svaku priliku da se oproba i u novom arhitektonskom stilu koji se na našim područjima uglavnom naziva secesija. Svoj izlet u sferu novog stila koji je osvojio Evropu – Art Nouveau, započeo je gradnjom svoje dve prizemne najamne kuće, koje su se nalazile u današnjoj ulici Vase Stajića 11. i 13. Fasade i unutrašnji raspored ovih kuća ukazuju na to da je Rajhl bio veoma dobro upoznat sa cvetanjem novog stila u evropskim gradovima. Kuća pod brojem 11. bila je inspirisana francuskim simbolizmom
Rajhlova najamna kuća u Vase Stajića br. 13
Na središnjem rizalitu fasade u timpanonu prozora nalazio se reljef usnule nage žene u barci u obliku polumeseca sa suncem na zalasku u pozadini. Ovo je bio sasvim neuobičajen simbolični prikaz za fasadu kuće tog vremena. Kuća pod brijem 13 imala je dekorativne elemente inspirisane bečkom secesijom. Kapija koja se nalazila između dve kuće bila je dekorisana velikim simbolom maka.
Kod Rajhlovih najamnih prizemnih kuća u ulici Vase Stajića pomoćne prostorije i kuhinja bile su smeštene u suterenu, dok su se u visokom prizemlju nalaziletri sobe orjentisane prema ulici i dve prema dvorištu, s tim da je središnja soba orjentisana prema ulici verovatno bila salon, a ona orjentisana prema dvorištu trpezarija, čime je deo porodičnog života bio povučen u intimu kuće, bez vizuelnog kontakta sa ulicom. Naime i samo dvorište bilo je na Rajhlovom projektu planirano kao raskošno uređena bašta sa vijugavim stazama koje asociraju na vijugave linije novog stila. Tako je dvorište iza Rajhlovih kuća dobilo funkciju vrta, oaze za uživanje, za razliku od pretežne ekonomske funkcije dotadašnjih dvorišta. Obe su kuće na žalost porušene 2010. godine iako su se nalazile u zaštićenoj zoni prostorno-kulturno istorijske celine gradskog jezgra Subotice.
Tokom 1901. godine Rajhl je dobio zadatak da projektuje ugaonu zgradu Austro-ugarske banke u Subotici (danas u Dimitrija Tucovića 15). U drugim gradovima Ugarske, zgrade filijala ove državne banke projektovao je Jožef Hubert(Hubert József), negde oko tridesetak objakata. Nije poznato zbog čega je u slučaju Subotice bio raspisan konkurs i odabran Rajhlov projekat, ipak danas ova zgrada u velikoj meri oslikava duh secesije početkom 20. veka
Zgrada nekadašnje Austro-ugarske banke u Subotici
Fasada banke izvedena je sa naglašenim rizalitima na uglu i krajevima objekta, te vertikalnim pilastrima koji se pružaju od pizemnog do spratnog pojasa i horizontalne lizene.Iako ekelktična po svojoj kompoziciji, ima prepoznatljive elemente bečke secesije. Na fasadi, u poljima iznad prozora rizalita na spratu, nalaze se ženska lica sa izuvijanim viticama po ugledu na slične reljefe na poznatim objektima bečke secesije, kao što je zgrada udruženja „Secesija“ u Beču. I drugi dekorativni elementi imaki karakter secesijske ornamentike, kao što su maskepozicionirane u temenu atike iznad rizalita. Osim stilskog obeležja još je zanimljivije simbolično značenje dekorativnih ukrasa. U vreme izgradnje banke svega 50{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} stanovnika Subotice je bilo pismeno, imajući to u vidu, ne čudi činjenica da su fasade objekata često služile kao oglasni pano dajući svojoj dekorativnoj plastici simbolična značenja.
Na fasadi banke je bio primenjen dekorativni ukras u obliku suncokreta koji je simbol bogatstva , asocirajući na bogat rod semena, koji ovaj cvet nosi u odnosu na drugo cveće. Skromna, na fasadi bočno postavljna ulazna vrata, bogato su dekorisana duborezom, a opšti utisak dopunjavaju izvanredno urađene mesingane kvake u obliku sfinge – čuvara tajne. Na ulaznim vratima takođe se nalazi u duborezu izveden simbol ključa, koji sugeriše sigurnost uloga. Pored ključa, na vratima je predstava Hermesa, grčkog božanstva, čiju simboličnu ulogu zaštitnika trgovaca, putnika, ali i lopova ne treba dodatno objašnjavati. Glava Hermesa, kao dekorativni detalj nalazi se na sredini spoljašnjih polja ispod prozora sprata na rizalitima fasada. Iznad bočnih delova prozora rizalita primenjen je još jedan dekorativni detalj: posude sa dragocenom sadržinom oko kojih su obavijene zmije. Primena navedenih dekorativnih ukrasa nesumnjivo je svojom simbolikom upućivala na funkciju zgrade, bez obzira na nivo pismenosti posmatrača. Predstave suncokreta, Hermesa, zmije, ključa i sfinge bile su jasno čitljivi i razumljivi simboli.
Dekorativni detalj suncokreta na fasadi nekadašnje Austro-ugarske banke
Dok su u drugim evropskim sredinama donatori i mecene finansirali izgradnju najvažnijih građevina arhitekture na prekretnici veka, u Subotici je Ferenc Rajhl svoj san ostvario sopstvenim sredstvima, svestan verovatno činjenice da tako smelo arhitektonsko ostvarenje ne bi podržali investitori još uvek provincijskog grada. Tokom 1903. godine uradio je projekat svoje stambene i najamne palate na parceli novoformirane aleja koja je vodila od železničke stanice do centra grada, danas Rajhlov park 3 i 5 .
Tadašnja nadležana „Komisija za ulepšavanje grada”odbila je prvi Rajhlov projekat sa obrazloženjem da nije primeren reprezentativnom mestu na kojem je bio planiran za izgradnju. Prvi projekat Rajhlovih kuća u današnjem Rajhlovom parku nije se mnogo razlikovao od kuća u ulici Vase Stajića. Novoprojektovane kuće su bile nešto prostranije i raskošnije dekorisane, najamna kuća spratna sa lokalima u prizemlju i njegova kuća visokog prizemlja. Činjenica je međutim da tadašnjim Građevinskim pravilnikom nije bilo dozvoljeno graditi kuće visokog prizemlja već samo spratne u prvoj građevinskoj zoni, gde se nalazila Rajhlova parcela.
Rajhlova palata
Odbijeni projekat je isprovocirao graditelja da napravi svoje najbolje arhitektonsko ostvarenje, danas nadaleko poznatu Rajhlovu palatu. Oblikujući palatu prema svom ukusu i željama, razradio je njene planove do najsitnijih detalja, koristeći kao osnovni motiv, motiv srca. Na ovoj palati više nije bilo ravnog platna fasade-kulise iza kojeg se ređa uštogljeni niz prostorija. Ogroman otvor ulazne zone bio je veoma neuobičajen u lokalnoj arhitekturi. Iako se na glavnoj fasadi dosledno držao simetrije, spoljašnjost objekta je bila potpuno prilagođena unutrašnjem rasporedu prostorija koji je opet na prvo mesto postavljao udobnost stanovnika kuće. Prenaglašeni ulaz oblika obrnutog srca i valovita atika izvedena od žolnai keramike, suprotstavljanje žute boje fasade i tirkizno plavih elemenata mozaika, stvorili su skladnu i neobičnu građevinu mađarske secesije, koja je bila inspirisana motivima mađarske folklorne umetnosti. Konačan oblik elemetnima od žolnai keramike, odnosno pirogranita sa majolika glazurom boje terakote, dao je Geza Nikelski (Nikelszki Géza), slikar i dizajner fabrike Žolnai, koji se rukovodio planovima i idejama Ferenca Rajhla. Unutrašnjost palate takođe je bila uređena uz mnogo truda, sa posebnim angažovanjem vlasnika i graditelja na opremanju kuće naročitim nameštajem, ukrasima, žolnai vazama i raznim drugim detaljima koje je sam prikupljao i donosio sa raznih putovanja. Ferenc Rajhl, na žalost, nije dugo uživao u svom novom domu, bankrotirao je 1908. godine, samo tri i po godine nakon što se u svoju palatu uselio. Palata mu je oduzeta, a sav nameštaj i predmeti iz kuće prodati su na aukciji. Rajhl se tada, sa porodicom, preselio u Segedin, a 1912-te je prešao u Budimpeštu. Danas se u Rajhlovoj palati nalazi Moderna galerija Likovni susret.
Rajhlova palata jedna je od nekoliko subotičkih objekata izgrađenih u stilu secesije izuzetne arhitektonske i umetničke vrednosti zahvaljujući kojima je Subotica postala član međunarodne mreže gradova secesije (Réseau Art Nouveau Network) 2013. godine.Ova mreža obuhvata 22 grada širom Evrope počev od Brisela, Barselone, Glazgova, Budimpešte, Darmštata i drugih, ali uključuje gradove i izvan Evrope pa je i Havana među članovima mreže. Cilj ove saradnje je istraživanje, očuvanje i skretanje pažnje na bogato arhitektonsko i drugo nasleđe umetničkog stila secesije.U aprilu 2014. godine Mreža gradova secesije svrstana je među Kulturne rute Saveta Evrope čime je Subotica sa svojom arhitekturom secesije postala vidljiva na secesijskoj karti Evrope.
Dr Viktorija Aladžić, Građevinski fakultet u Subotici, autorka knjiga i radova koji se odnose na graditeljsku baštinu Subotice, dugogodišnja aktivistkinja za njenu zaštitu kao stručnjakinja i u inicijativi „Nasmeši se Subotici“. Jedna od najzaslužnijihšto je Subotica uvrštena u međunarodnu mrežu gradova secesije u kojoj je više od 20 gradova sveta.
Projekat „Nepokretno nasleđe u Srbiji“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.
PROČITAJTE I: intervju-viktorija-aladzic-razumevanje-grada, banja-palic-prvih-sto-kupalisnih-sezona, kulturno-naslede-i-urbana-kultura