0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Vikend priča: Sodom Bandule Vlaha 7/8

Borivoje Adašević (1974) je pripovedač i romanopisac. Objavio je knjige priča Ekvilibrista i Iz trećeg kraljevstva, romane Čovek iz kuće na bregu i Krf. Dobitnik je nagrade za urbanu kratku priču Balkan association of publishers i stipendije Fonda „Borislav Pekić“. Adaševićeva pripovetka „Za tuđeg gospodara“ iz zbirke Iz trećeg kraljevstva uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče 2013, objavljenu u SAD (Dalkey Archive Press), pod uredništvom Aleksandra Hemona. Nova Vikend priča korzoportala. Keramika/foto Dragana Kojić.

2

I reče Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i grijeh je njihov grdan. (Postanje, 18.20)

Čekam Saru na trgu, dolazi odnekud. Osamnaesta joj je, pleše kukovima trasom kolonade, nepogrešivo pronalazi likove mojih budućih priča i smeje se grohotom, kližući grudima po mom licu. Danas te vodim kod Bandule Vlaha, zunda vragolasto, ispijajući kapuciner na terasi kafea. Ceri se slatko: Došla sam, Kćer Čovječja, da te vodim. Još uvek nije poznala muškarca i gleda me meko.

Bandula Vlah. Tegli novine ulicom i brekće pod teretom u sparnom prolećnom danu. Na dobacivanja odmahuje slobodnom rukom i gestom pokazuje koliko se gadi. Živi na najlepšem mestu u gradu, odmah iznad elegantnih stubova trga, hranarina mu je golemo nasledstvo koje gotovo da ne troši. Nezgrapan je, trom, zarastao u prosedu čekinju, hramlje na desnu nogu i izgleda tako da bi bilo najbolje skratiti mu i onu levu. U malim gradovima sve se pamti dugo, a Bandulu pamte po kesama u kojima dovlači novine odasvud. Sara me nestrpljivo vuče u njegov dom.

  1. Stan je nalik muzičkoj kutiji i sterilno čist, u njemu zaudara samo Bandulino tromo telo. Na stolovima, pod staklenim pločama, na zidovima, nameštaju, na podu u uglovima – članci iz štampe, zalepljeni finom žutom trakom. Kleknem na patos i čitam neku staru vest o čedomorstvu, Sara nam sipa piće u čaše. Posmatram je odozdo, iza glave joj je razjapljena čeljust međunožja neke žene u najboljim godinama. Bandula se nakašlje. Uvertira je prošla.
  2. Nije važan način, veli Bandula, Božja ruka će zabeležiti greh. Propisaće kroz pogan zlatom opervaženim slovima, ako je to jedino što možemo uočiti. Pitam vas: u šta se izmetnuo ovaj grad? U vulvu prostitutke koja će nas prožderati! Pogledajte oko sebe! Svaka stranica novina je opoganjena grehom. Razvrat, ubistva iz požude, strasti, ljubomore, sodomisti, pedofili-sluge Božje, porok i skrvniteljstvo. Naćuljuje uvo nekud u visinu: Čujete li trublje? Je l’ nam to dolaze dažd i smrt?
  1. Bandula diže kažiprst visoko iznad glave, uzvikujući promuklo: Kazuje se: ‘A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot sjeđaše na vratima Sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje, i reče: hodite, gospodo, u kuću sluge svojega, i prenoćite i operite noge svoje; pa sjutra rano kad ustanete pođite svojim putem.’
  2. I kazuje se: ‘Jer hoćemo da zatremo mjesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.’ Čujete li trublje?! (Uzima kristalnu činiju sa stola, rasipajući šnitove isečenih novinskih članaka; uspem na brzinu da pročitam naslov: Zona Paču, kao Štrumpfeta.) Pronalazim pogledom Saru kojoj je od uzbuđenja zastao gutljaj u grlu. Pokušavam do dopuzim do nje, ne bi li se nekako izvukli iz nastale situacije. Vlah počinje da mrmlja sebi u bradu, nekontrolisano mlatarajući rukama. Začujem lomljavu i Sarin grozomorni vrisak.
  3. U hodniku se okupljaju stanari. Promičemo pognutih glava ka suterenu. Bandula Vlah urla reči Postanja, umećući među njih naslove iz petparačke štampe. Njegov glas popada po našim glavama, kao glas kakvog ogorčenog boga. Sara me hitro odvlači ka podrumu zgrade, zatim se okreće ka meni. Iznenađen, uzimam njene usne. Čujem Bandulu kako viče, potom Sarin uzdah. Trnu mi tabani.

Rückwärts

Budim se. Razaznajem Bandulin jecaj u dubini stana. Rukom napipavam naočare. Kad ih stavim, otvorim s mukom slepljene očne kapke. Dažd i sumpor, dolazeći kroz polupano prozorsko okno, prže mi kožu pod staklima okrvavljenih naočara.

Borivoje Adašević (1974): Pripovedač i romanopisac. Objavio je knjige priča: Ekvilibrista i Iz trećeg kraljevstva kao i romane Čovek iz kuće na bregu i Krf. Dobitnik je nagrade za urbanu kratku priču Balkan association of publishers i stipendije Fonda „Borislav Pekić“. Adaševićeva pripovetka „Za tuđeg gospodara“ iz zbirke Iz trećeg kraljevstva uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče 2013, objavljenu u SAD (Dalkey Archive Press), pod uredništvom Aleksandra Hemona.

 Iz tematske antologije priča pisaca iz zemalja Jugoistočne Evrope o medijima Četvrtasto mesto (Arhipelag, 2014), priređivač: Srđan V. Tešin

PROČITAJTE I PRIČE OSTALIH AUTORA: preljubnik28-jul-1976vegetarijanski-ciliprica-taslih

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *