Još jedna Vikend priča na korzportalu iz antologije „Priče o Danilu Kišu“. Piše Mihajlo Pantić (1957, Beograd), pripovedač, kritičar, esejista, antologičar. Neke od njegovih knjiga priča: Hronika sobe, Novobeogradske priče, Sedmi dan košave, Sve priče Mihajla Pantića I-IV, Priče na putu, Hodanje po oblacima… Mnogobrojne prestižne nagrade: „Sedam sekretara SKOJ-a“, “Borbina “nagrada za knjigu godine, „Branko Ćopić“, „Karolj Sirmai, “Andrićeva nagrada”… Živi u Beogradu.
Odavno nije bilo takve smrti. Dok je voz, čije će bliže oznake (broj, datum, vreme, relacija) ostati nepoznate, prolazio kroz neku nevažnu stanicu, iznenada se provalio pod vagonskog WC-a i čovek koji je u njemu privodio kraju jednu od onih stidljivonesrećnih radnji skončao je munjevito, samleven pod točkovima, zauvek nesvestan sopstvene smrti. Putnici zavaljeni u udobnim sedištima dobro osvetljenih i prozračenih kupea nisu ništa primetili – voz je, sekući kljunom gusto testo mraka, jurio preko visoravni.
Čovek mi je potpuno nepoznat, kao i mesto na kojem se nesreća dogodila, što ne ukida, već otvara mogućnost fiktivne rekonstrukcije bar osnovnih detalja koji prethode tom tragičnom događaju. (Ko je junak? Odakle je? Zašto baš on, a ne neko drugi? Koliko ima godina? Kako izgleda? Kakvo mu je porodično stanje? Koliko jezika govori? Gde je putovao? Zbog čega? Da li je u pitanju bezlična sudbina ili mistično finale slučaja komendijanta? I tako redom.)
Lice nastradalog nikada neću moći videti iscela. Delovi iskomadanog trupla završili su ukraj pruge nad koju se nadnosi gusta, vlažna šuma, a glava, glava je samo bezlična zdruzgotina mesa, kostiju, kose, mozga i usirene krvi, otkotrljana negde niz nasip i zaustavljena u glibu močvare. Ostali podaci su takođe nesigurni. Potraga za imenom mesta nesreće otkriva, doduše, prostor za malo toponimske igre, za upriličenje klasičnog, a prividno haotičnog proznog kataloga, za iznošenje jednog pseudoetimološkog galimatijasa i onomastičkog kolaža (antislagalice), ne bez aluzija na sterilnu pravilnost Voznog reda izvesnog gospodina Eduarda Sama. (Videti Jugoslovenski zemaljski i internacionalni kondukter, Subotica, 1938. ili Jugoslovenski autobuski, brodarski, željeznički i avionski kondukter, Štamparija Đorđa Ivkovića, Novi Sad, 1939). Ne raspolažem nikakvim sigurnim tragovima i zato, listajući pomenutu knjigu, nagađam. Možda je, dakle, mesto nesreće:
Bogomile, Žepče, Rabrovac, Popovača, Vituša, Komalić, Ciglanik, Voloder, Zorkovac, Vojakovački kloštar, Košana, Ilova, Konak, Lupoglav, Ljutotuk, Prigrevica, Samaila, Balvan, Mučna Reka, Mrzlo Polje, Božjakovina, Božorut, Bračak, Badina, Bresnik, Brestanica, Brestovac, Breza, Brezine, Brezovljani, Brijest, Brlog Grad, Vlaole, Šušanj, Bizovac, Alipašin Most, Lašva, Đunis, Dolac, Hromec, Holmec, Hum-Lug, Kumane, Orlovat, Ratkovo, Snejgotina, Nadin, Narin, Mali Iđoš, Đeneral Janković, Kusadak, Lokve, Kanal, Rvati, Džep, Ernestinovo, Avče, Stobi, Virje, Uzdin, Gramada, Kotoriba, Zalog, Štrikada, Blatina, Čokonjar, Una, Tounj, Štrpci, Žminj, Žalina, Žednik, Žeinci, Želeće, Župča, Kos, Lopate, Ćele Kula, Bučin, Strzivojna-Vrpolje, Štitar, Mandalina, Otok, Rakek, Globoko, Kukača, Ludbreg, Mahično, Nogaevci, Vrbica, Voganj, Vodnjan, Vranovci, Vranovo, Vranjak, Vrata, Tinja, Sunja, Mošćenica, Perlez, Dobova, Hudajužna, Erdut, Fala, Iverak, Lješevo, Romanovci, Zoljan, Zvižd, Veržej, Sveti Vid, Ukrina, Uljma, Anhovo, Beška, Vuhred, Ušće, Tezno, Šentmaver, Šentrupert, Šentlovrenc, Šenpetre, Šentvud, Šentjur, Staro Selo, Vindgar, Semiš, Stanovi, Staza, Stravnja, Strništa, Martolci, Porječina, Sivac, Roč, Donja Vrba, Estre, Krivolak, Lipik, Lipe, Lipnica, Lipova, Lipovac, Lipovica, Lipovljani, Krajcar, Greda, Garevac, Rozga, Vrnica, Trzin, Dlapkin Dol, Šmarje, Karavukovo, Grmuša, Bukvik, Čulinec, Ćopi, Cret, Kupjak, Gora, Lepavina, Orom, Prosek, Zaluka, Ševina Poljana, Meja, Obrež, Dutovo, Jazle, Brailovo, Gabela, Ledenica, Sirča, Prvačina, Zrze, Suha, Dvorovi, Ostrna, Stepanovićevo, Sveti Petar u Šumi, Mala Kruša, Rodica, Podsused, Komin, Blatuša, Sadine, Vreme, Udbina, Rataje, Birčna Vas, Ćatići, Kaldrma, Ruše, Šupli Kamen, Pero Čičo, Svodna, Mali Izvor, Grlica, Kiseljak, Darda, Gostun, Loskun, Mece, Prgomet, Zlobin, Zgropolci, Suhopolje, Trbušani, Mraclin, Dren, Josipdol, Bočar, Sogle, Valač, Mrsenica, Sarvaš, Dvorište, Nuštar, Rgošte, Mramor, Raduš, Povir, Drenice, Kupusina, Ražana, Pesje, Začretje, Mokronog, Podvis, Skakavac, Dedina, Horvati, Jehovina, Putinci, Putnici, Zelenjak, Trnava Odra, Oćestovo, Gaber, Prosinec, Zdenčina, Vrba, Štanjal, Logatec, Brzan, Maja, Rožni dol, Solkan, Prilužje, Vrbanja, Zavod, Zarilac, Zazid…
Trenutak, da udahnem vazduh. Nastavljam:
Zbelava, Polumir, Hajdukovo, Hajdučica, Adrovac, Laudnovac, Špionica, Onikva, Nomenj, Samodraža, Drnje, Jerina, Podhom, Vrtište, Trnavac, Trnjaci, Trnjari, Rastoka, Glibovac, Korman, Jalžabet, Grosuplje, Kreplje, Brgud, Cerna, Cerovac, Cerovik, Cerovlje, Cerovo, Cerje-Tužno, Latin, Renke, Zajaz, Vižmarje, Žutnica, Mezgraja, Pasjača, Valkanj, Tarčin, Soteska, Jasikovo, Javorik, Utinje, Koška, Lazina, Branik, Čonoplja, Sirač, Trupale, Žabno, Slap, Koprivna Donja ili Koprivna Gornja, sad svejedno; Bibinje, Lutovo, Prdejci, Zovik, Kočna, Bilaj-Ribnik, Cabuna, Dabar, Imeno, Luka, Babljak, Bačuga, Badljevina, Senokos, Voloder, Rodik, Kakmuž, Kaona, Kastrat, Kuti, Londžica, Breg, Slepče, Bagrdan, Golubić, Golubinci, Golubovec, Skobalj, Mikleuš, Orašje, Niza, Pepelana, Verd, Zalesina, Vučkovac, Vučkovica, Zadubravlje, Lozno, Blata, Lastra, Ribari, Crveni Krst, Bastaj, Batinjani, Batuje, Bedekovština, Carevdar, Raštani, Repinec, Repušnica, Samari, Sedlari, Poljani, Poljanica, Poljanka, Poljanče, Orlovac, Kamnik, Kamna gora, Kamnje, Preslo, Oštarije, Tepljuh, Tabor, Tavankut, Crnomasnica, Drivenik, Dretalj, Generalski Stol, Gunja, Kasapovac, Kelečevci, Kučevo, Kulaši, Libna, Limbuš, Mali Bukvik, Orman, Ormanica, Padalište, Pivnica, Podbrdo, etc, etc, etc.
Umoran od ispraznog, mada na trenutke zanimljivog nabrajanja, ne uspevam da zamislim ništa više o tom nesrećniku što bi bilo vredno pomena. Rođen iz moje glave, završio je na kraju prilično duge i zamršene rečenice koja se, po odlučnoj, bespogovornoj izjavi autora, ima smatrati jedinim pravim mestom njegove nesreće. Ovde prekidam. Priča je, ionako, samo sažet, ubrzan put do smrti.
Iz tematske antologije Priče o Danilu Kišu, priredio Milenko Stojičić, Arhipelag, Beograd, 2016.
Foto koncept: korzoportal
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica