0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Probudili smo se u postizbornoj Srbiji, glasalo se kako se glasalo. Ima li mesta panici? Nema nešto ni razloga da divljamo od sreće, ali nema baš ni mesta totalnoj panici. All is not lost – što bi rekao Šekspir.  Ima nade. Imamo pilulu za dan posle, a to su građanske inicijative, tvrdi Tibor Jona na korzportalu.

giphy (1)

Kada vidimo rezultate izbora

Ovog puta o strankama i njihovim rezultatima neću! To ću ostaviti ozbiljnim analitičarima koji vole ono što stranke jesu – presipanje iz šupljeg u prazno.  Sa strankama je zapravo glavni problem što one nisu iskreni prijatelji demokratije. One su iskreni prijatelji samo trange-frange biznisa i kumovskih kombinacija.

Zbog toga je od promene na stranačkoj sceni dobro ili loše samo strankama, a građanima svakako loše.  (n.b. Od ovoga za sada treba izuzeti samo Radulovića, a i to ćemo videti koliko, jer sada treba održati stranku celom, da se ne raspadne pod teretom lukrativnih postizbornih ponuda, posebno na lokalu.)

S demokratijom kod nas je generalno problem u tome što je ona postojala kao šansa od 5. oktobra ali je realno preklana u noći u kojoj je rešeno da se vara na referendumu za Ustav. Ako je do tada i bilo govora o iskrenoj želji da se izgradi, od tada je sve krenulo „down hill“ što kažu anglosaksonci.

Sve što se desilo nakon toga samo su odbljesci tog dogovora sa Đavolom u kojem je demokratija omamljena i odvedena u nekakav Friclov podrum, isti podrum nad kojim je 2012. godine samo promenjena brava i čuvar. Akonto tog ritualnog referendumskog klanja demokratije, Demokratska stranka je izgradila sistem finansijske kontrole medija i zloupotrebe javnih resursa u stranačke svhre koji danas pod SNS samo kulminiraju.

Kako je sumrak moderne demokratije počeo sa noćnim umuvavanjem Ustava, red je da se tako i zaustavi. Dakle, lepo bi bilo da sad kad su bili na ivici da budu pokradeni, DS i DSS otkriju kako su nas lagali na referendumu i da sami podnesu krivicne prijave sami protiv  sebe. Katarze radi. Da dokažu da su se promenili. To se, naravno, nikad neće desiti.

Pa gde je onda nada? U građanskim inicijativama, verovali ili ne. Ako stranke ne vole demokratiju, (pojedini) građani izgleda shvataju njenu vrednost. Jedna od njih, CRTA, iako je prvi put u svojoj istoriji pratila izbore, održala je lekciju i CESIDU, i profesionalnim agencijama o tome kako se prate izbori i saopštavaju rezultati. Toliko su bili profesionalni da su u izbornoj noći bili tačniji i od RIK-a!  Inače, to je ista organizacija koja stoji iza projekta Istinomer.  Njihov uspeh zapravo je najveća dobit za naše društvo od ovih izbora jer je pokazala postoji iskrena i profesionalna organizacija koja je sposobna i ima kapaciteta da se bori za demokratiju.

Kako CRTA nema (niti bi trebalo da ima) političke ambicije, pažnju usmeravamo na one koji imaju, a koji sa njom dele iskreno prijateljstvo sa demokratijom. Jedna od njih je građanska akcija iz Kraljeva nazvana Lokalni front.  Šta je pokazao Lokalni front? Pa da možete i u maloj sredini, bez novca, oslonjeni na ideju i tehnologiju značajno prebaciti cenzus. Uspeh Lokalnog fronta je takođe značajan u svetlu neuspeha inicijativa kakvi su Zavetnici i kojekakve ruske stranke.  Dakle, nisu glasači baš tolike lude kolikim ih smatramo. Samo im treba pružiti iskrenu i smislenu alternativu. Lokalni  front je zapravo oslobodio deo javnog prostora od stranačke okupacije. Ukoliko su iskreni, a nema razloga da u to sumnjamo, Lokalni front želi da javni prostor prestane da bude plen stranačkog potkusurivanja i da institucije zaista rade za građane. Biće interesantno gledati kako će i da li će uspeh Lokalnog fronta ali i pokreta Dosta je bilo inspirisati formiranje lokalnih inicijativa širom zemlje.

Čini se da je dugotrajni uspeh nastojanja da se javni prostor učini zaista javnim (a ne stranačkim) skriven u uspostavljanju profesionalne saradnje NVO i građanskih političkih inicijativa.  Lokalni front je ušao u kraljevački parlament , ali sada ga treba osnažiti da tamo efikasno deluje, da razume procese donošenja odluka, da čita budžete, da predlaže realne politike, da efikasno komunicira sa građanima i objašnjava im svoje delovanje… NVO sektor ima mnogo mana, ali su delovi tog sektora značajno ojačali kada je u pitanju sposobnost da definišu i sprovode efektivne strategije.

Simbioza organizacija poput CRTA i Lokalnog fronta mogla bi u značajnoj meri učiniti ad hoc lokalne inicijative dugoročno održivim političkim projektima i osloncima građanskog u našoj politici. To je i najveća nada koju bude  izbori 2016 – nada da će grass root saradnja NVO i građana zainteresovanih za drugačiju politiku dati neke rezultate u budućnosti. Još jedan dokaz da je to ne samo moguće nego i realno je i grass root uspeh pokreta „Dosta je bilo“.

A do tada, što kaže pesma – Let’s face the music and dance!

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA: mrtva-kampanja-016

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *