0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Da li ste znali – Švedska uvozi đubre iz nekoliko država kako bi ga reciklirala i od njega zatim proizvodila papir, plastiku, čak zlato? Da li Srbija može da zarađuje na taj način? Može. Zašto ne zarađuje, odgovora Tibor Jona.

DSCN4083

Kontejner služi za odlaganje smeća. Po sadržaj kontejnera dolazi posebna komunalna služba koja taj sadržaj potom odvozi na za to predviđenu lokaciju, gde se smeće odlaže. U srećnijim društvima, koja više cene sama sebe, ovaj proces je nešto komplikovaniji. Tamo postoji nekoliko vrsta kontejnera. U svaki od njih odlaže se posebna vrsta smeća. U jedan ide staklo, u drugi ide papir, u treći plastika i tako dalje. I ovo smeće odvozi posebna komunalna služba, ali ne na deponiju, već u fabriku gde se ono razvrstava i ponovo koristi. “Luda” Švedska tako reciklira gotovo sav otpad koji naprave njeni građani. Osim što na teritoriji Švedske gotovo da više nema deponija, Švedska sada uvozi đubre kako bi ga reciklirala. Uvozi se đubre iz Litvanije, Letonije, Poljske… Na to đubre se greje, od tog đubreta se pravi novi papir, plastika. Iz đubreta se izvlači zlato, verovali ili ne, brojni se preduzetnik obogatio silno izvlačeći zlato iz elektronskog otpada. Ludi Šveđani dolaze tako na letonsku deponiju i kupe je. Prevezu u Švedsku i tamo od toga zarade. Da li i Letonci mogu da zarade tako? Mogu. Zašto ne zarađuju? Đavo će ga znati.

Da li Srbija može da zarađuje na taj način. Može. Zašto ne zarađuje? Porast ustaštva u Hrvatskoj, zle namere Bakira Izetbegovića, podlost režima u Prištini sa posebnim akcentom na Hašima Tačija, geostrateška situacija je komplikovana, mrze nas masoni i Jevreji, treba rehabilitovati nacističke kolaborante… Mi, recimo, toliko duboko analiziramo odluke američkog FED-a da smo od zbilja i jedinstveno prelepe obale Lima kod Prijepolja napravili scenografiju za neki od filmova „Pobesneli Maks“. Hteli bismo mi raj na zemlji u svojoj zemlji, ali – OEBS, ali Tramp, ali Trilaterala, ali ISIS… Mislim, beskonačan je spisak tema zbog kojih ne možemo da vodimo politiku 21. veka, već tapkamo kao poslednji slepci u političkim temamam 19. ili ako smo srećni 20. veka, dok nas pljačka i potkrada ko kako i koliko stigne. Ali to je narodu OK i to treba poštovati.

Naš čovek je jako zabrinut za planove NATO pakta o tome kako da nas pokori i nema puno vremena da reciklira. Toliko ga brinu planovi masona i Rotšilda da zavladaju svetom da često nemaju vremena ni da odlažu đubre u kontejner. Upravnici komunalnih preduzeća ne spavaju noćima usled brige kako će Putin odgovoriti Erdoganu pa se smeće gomila po našim putevima, poljanama, rekama i jezerima, gomila i gomila. Prosto rečeno, u Srbiji đubre bacamo gde god nam to geostrateška situacija u svetu dozvoli. Ipak, s vremena na vreme, neko ode u svet, vidi raznobojne kontejnere i shvati da se u svetu đubre baca na drugačiji načion, pa poželi da i mi tako recikliramo k’o “luda” Švedska. Ali avaj, baš taj dan Masoni nešto urade protiv nas i mi eto, kud ćemo, šta ćemo. Tako na beogradskom aerodromu lepo, sveCki, postavljeni kontejneri za odvajanje đubreta – ovde plastika, ovde papir, tamo Dunav zlata pun, evo lada, evo žbun. Onda dođe tetkica i sve lepo izruči u jednu kesu!!! Sve što turista za dana reciklira, vila Borosana za noć smota u jednu kesu. Reciklaža Skadra na Bojani. Bitno da je „poslata slika u svet“ – Serbia cares – a šta se desi kad odlete turisti nikog ne brine. Ni turiste, što je razumljivo ni nas, na žalost.

I onda se dogodi ovaj solarni kontejner sa sve wi-fi sistemom koji od nedavno krase  odabrane beogradske ulice. Čist dokaz kako je kontekst majka svega. U Švedskoj gde se od tog đubreta zaradi, taj kontejner je najlogičnija moguća investicija u industriju koja donosi novac i nagrada građanima za odgovorno ponašanje.

U Srbiji u kojoj je reka logičnije mesto za odlaganje đubreta od bilo kojeg kontejnera – imao on wi fi ili ne – to je čista bahatost. Na stranu što je taj wi-fi uveden i u autobuse GSP gde je radio prvih 11 minuta, te što ne postoji niti jedan razumu mio razlog da verujemo da će drugačije biti sa wi-fi kontejnerima. Da li je moglo da se uloži da nekako privolimo našeg građanina, zaljubljenog u lepote svoje zemlje toliko da đubre po njoj baca gde stigne, da prvo koristi običan kontejner, bez wi-fija, pa da u nekom trenutku evoluiramo u korišćenje reciklažnih kontejnera i uopšte uvedemo reciklažu u čast činjenice da je 21. vek, pa da kad to zaživi, a Srbija postane zemlja bez deponija (kako legalnih, tako i nelegalnih), onda častimo sebe solarnim wi-fi kontejnerom koji peva „Moon River“ i evergrin hitove Edit Piaf prolaznicima? NIKAKO! Ne podležite tom ekstremističkom razmišljanju, ako boga znate. Odgovorno ponašanje prema životnoj okolini je od đavola, a odgovoran odnos prema javnim finansijama još više. A korupcija je super. Najbolja. Ozbiljno. Šalimo se. Možda. #xexexe. Ovi skotovi koji ne brinu o implikacijama obaranja ruskog aviona na deponiju u Gornjem Milanovcu, ili na posledice Trampovog govora u Senatu na divlju deponiju kod Prijepolja, e, oni bi rekli da su pare bačene na kontejner, umesto u kontejner i da nam, izgleda, ta ekologija baš ne ide. Đubrad. Zato ih valjda i ima svuda po Srbiji?

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA   korzo-dvogled

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *