0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Veoma je teško pratiti politička zbivanja u Srbiji, a izbeći situaciju koja se u fliperaškom žargonu zove tilt. Kod flipera do tilta dolazi onog trenutka kada se snažnim lupanjem ili sličnim, uglavnom nasilnim, radnjama pokuša uticati na mašinu i kretanje kuglice u njoj. Kada dođe do tilta gubite mogućnost kontrole lopatica na fliperu, kuglica propada, a igra se zavšava… Tibor Jona smatra da su građani Srbije u stalnom stanju tilta! Ipak…

serious

Sekunda pred tilt

Za razliku od flipera u kojem do tilta dolazi isključivo usred primene prekomerne fizičke sile, politički akteri u Srbiji dovode nas, svoje podanike, u stanje „građanskog tilta“ zaista bezbrojnim metodama uključujući i fizičku silu (vidi: slučaj Sava mala). Sve je tu – od bahatosti, nepoštenja, nestručnosti, surovosti, preko neobrazovanosti, prostakluka, bezdušnosti, do alavosti i podlaštva… Mogao bih nabrajati do prekosutra.

Naši politički gospodari znaju da je za njih korisno da tiltujemo, jer kada tiltujemo mi baš kao i lopatice fliper mašine, ukočimo, zabezeknemo se, stanemo i ne znamo kamo dalje. Ne znamo kamo, ne znamo gde smo, ne znamo s kim ćemo, kako ćemo…. U takvom stanju nama se može raditi svašta, bez bojazni da mi mogli da se okrenemo oko sebe i porazmislimo o tome šta nam rade.

Istina, paralizu tiltovanog podanika često zameni bes, bes zameni sumnja u sopstveno mentalno zdravlje, sumnju apatija, apatiju depresija… Kad se učini da bi bes mogao eksplodirati, recimo na ulici, evo odmah novog tilta, jačeg od prethodnog. Resetuje nam sistem i opet sve Jovo nanovo. Tilt, bes,sumnja…

Za to vreme ovi što nas tiltuju obavljaju redovne dužnosti kao da se ništa nije dogodilo. Zamislite da imate mogućnost da parališete svet na pritisak dugmeta nekakvog daljinskog? E, tako ovi nas tiltuju pa rade šta hoće. Zato nam mediji izgledaju ovako, zato nam je obrazovni sistem ovakav, zato ne možete da imate sopstvenu ekonomsku nezavisnost… da ništa ne bi ometalo tiltovanje.

Za razliku od flipera, gde se igrač nervira jer zbog tilta ne može da nastavi igru, za naše političke gospodare tiltovanje građana je cilj igre. Nešto kao silovatelji koji prvo mora da omami žrtvu i naši gospodari prvo moraju da nas tiltuju kako bi pokupili nagradu i u tom trenutku opšteg prekida naše svesti i svesnosti mogli da rade ono zašta ih Bog poslo na zemlju – trange frange.

U tiltovanju svojih podanika odlični su i vlast i opozicija. Svako tu ima neki svoj trange frange zbog kojeg je bitno da mu podanik bude u stanju blažene tiltovanosti. I tu nekako nema iznenađenja. Vi znate da vas oni tiltuju, oni znaju da vas tiltuju, i što je potpuno divno svako od nas igra svoju ulogu tako prilježno i odgovorno kao da se radi o pozorišnoj predstavi nakon koje će se svi povući sa bine, skinuti kostim i masku i otići kući u realnost. Kako se zove onaj sindrom kad se oteti emotivno uvežu sa svojim otmičarima? E to.

Tiltovanje drugih postaje „name of the game“ i sve je više onih koji transponuju tiltovanje sa tog nekog nacionalnog, meta nivoa u svoje mikro zajednice, porodicu okruženje, radno mesto, komšiluk. Potpuna tiltokratija!

I šta sad? Za početak možda subota i #nedavimoBeograd ili ponedeljak i #podržiRTV. Pa ćemo se tamo dogovoriti za dalje. Bitno je da ne pristanemo na kulturu tilta! Posle je sve lakše…

Tibor Jona

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA: no-news-good-newsko-je-rekao-pravna-drzavajedemo-li-gsrbija-ne-pusi-u-2016

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *