0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Ubrzo nakon izbora 2016. formirane su dve građanske inicijative, jedna u Beogradu, druga u Novom Sadu, svaka sa željom da zaustave bahatost u svojoj sredini. Jedne je okupilo bahato rušenje Hercegovačke ulice u Beogradu, druge bahata smena direktora i urednika Radio Televizije Vojvodine. Ubrzo je došlo do razmene poseta između dva protesta… Šta je za očekivati, analizira Tibor Jona.

giphy

Kad nas pitaju da opisemu lokalnu političku scenu u Srbiji

Sećate se izbora? A rezultata? Long story short, u svega nekoliko opština i gradova u Srbiji, koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, u lokalne parlamente ušle su grupe građana koje vide problem sa ovom i ovakvom organizacijom društva kakvu danas imamo. U preostalih 150 plus opština građani ne vide nikakve probleme u načinu na koji opštine funkcionišu, ne vide nikakve probleme u načinu na koji opštine troše novac, ne vide nikakve probleme u načinu na koji se održava životna sredina, ne vide nikakve probleme sa stanjem u bolnicama, ne vide nikakve probleme u načinu na koji se pružaju komunalne usluge – pa glasaju za jednu te istu garnituru stranaka, žovijalno ih premeštajući iz opozicije u poziciju i obratno.

Zanimljivo je i da je danas teško naći opštinu ili grad u Srbiji u kojoj se sve stranke nisu izređale na vlasti – i stranke miloševićevog režima i stranke opozicije miloševiću i stranke opozicije opoziciji miloševiću i opet stranke miloševićevog režima. Još češće, da stvar bude bizarna, menjaju se samo stranke dok ljudi ostaju isti. Nije uopšte teško naći u Srbiji funkcionere koji su na vlasti još od miloševićevog vremena, a koji su do sada promenili sve one stranke koje je zahtevao opstanak na funkciji. Od Subotice do Bujanovca puni su opštinski parlamenti ljudi koji su građane predstavljali u svim stranačkim bojama koje je srpski politički spektar iznudio.

Pantha rei, lokalni funkcioneri manet, rekli bi Latini.

Problem potpune atrofije lokalnih vlasti u Srbiji jeste suštinski problem niskog stepena razvijenosti naše demokratije, ali i ideje koja dominira kod naših građana da njihova sudbina leži u rukama nekog dobrotvora u Beogradu čija će im stranka obezbediti sretan život.

Ubrzo nakon izbora 2016. formirane su dve građanske inicijative, jedna u Beogradu, druga u Novom Sadu, svaka sa željom da zaustave bahatost u svojoj sredini. Jedne je okupilo bahato rušenje Hercegovačke ulice u Beogradu, druge bahata smena direktora i urednika Radio Televizije Vojvodine. Ubrzo je došlo do razmene poseta između dva protesta, a nedavno su se pojavile i ideje da bi ta dva protesta i to nešto građanskih inicijativa raštrkanih po gradovima Srbije trebalo okupiti u neku vrstu građanske platforme kao političke alternative sadašnjem stanju.

Ostaje da vidimo i da se nadamo da će ukoliko do „ukrupnjavanja“ zaista dođe biti snage da se ponudi nova paradigma političkog delovanja u kojoj će fokus političkih aktivnost iz Beograda biti premešten na lokal. Uspe li se u tome i počne li se sa jačanjem lokalnih frontova na lokalnim frontovima možda i uspemo da se odmaknemo od začaranog kruga političke impotencije. Pronaći ključ da se građani osnaže tako da mogu sami naći vezu između svog izbora i ruinirane bolnice i snagu da deluju zapravo će biti pitanje svih pitanja. Pa možda i ne završimo kao društvo staraca koje izdržavaju deca iz inostranstva.

A do tada, solidarnost uvek ima smisla!

Tibor Jona

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA: ne-pristati-na-tiltno-news-good-newsko-je-rekao-pravna-drzava

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *