0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Vest da je u Srbiji evidentno na hiljade kršenja zakona, a da je Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave podneo samo 252 prekršajne prijave, povod je da Tibor Jona postavi nekoliko pitanja, na koje i odgovara.

DSCN3512

Teško je pričati o institucijama u Srbiji. One ili ne postoje ili ako postoje onda su na neki način onemogućene da funkcionišu – da li kroz administrativne kerefeke,  kroz nedostatak zakonske regulative i podzakonskih akata, da li kroz nedostatak ljudi koji bi trebalo u njima da rade, da li kroz nedostatak novca za njihovo funkcionisanje, da li kroz sve ovo navedeno ili nešto četvrto, ili o koncu, kroz neželjenje funkcionera i njihovih štićenika da postupaju po njihovim zahtevima. Cuius država, eius pravo da radi šta ‘oće.

Postoje, recimo, institucije koje su samo na papiru – kao na primer parlamentarni Nadzorni odbor za nadgledanje izbora koji ne postoji od 2000. godine. Poslednja predsednica bila je Elena Talijan Božović, nekada radikalka, danas ko zna gde je. Prema zakonu država mora imati Nadzorni odbor, aman nema ga. I? Nikom ništa. Šta te briga?! I lepo ti kažu. Kad je većini tako lepo bez tog Nadzornog, šta se ti buniš kao da si najpametniji? Sokrat je pio otrov da bi trijumfovala pravda, a mi valjda možemo da istrpimo to što nema institucija da bi trijumfovala demokratija. Jer demokratija je valjda ono što većina ljudi želi – a to je u našem slučaju da institucija nema. Uostalom, taj Nadzorni odbor nije želeo ni velelegalista Koštunica da omogući svom narodu. A nismo mi valjda veći Koštunica od Koštunice?

Ili, recimo, Zakon o lustraciji. Usvojen, lep, fin, pametan. I onda odložen u stranu i zaboravljen dokmu  nije istekao rok trajaanja. Koliko je ljudi lustrirano? Ni jedan čovek? Nije skote, ispravljam samog sebe! Jedan je! Neki Alen Selimović. Niko pre, niko posle. Samo mučeni Selimović. Za 3000 godina kad nas otkopa neka civilizacija i počne da čita o nama zaključiće da je taj Selimović bio neko mnogo veliko đubre kad je pored svih Miloševića, Markovića, Tomića, Vasiljevića, Milanovića, Vučelića, Štula, Baletićki, Komrakova i inih, jedini on lustriran i udaljen od politike i javnog novca. Jadan Selimović.

Ili, recimo, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Mislim, slobodan pristup, javni značaj – malo je to gej, zar ne.?Šta će ti to u životu? Bog je stvorio Adama i Evu, ne slobodan pristup i javni značaj. Govoriti u ovom geostrateškom trenutku globalne neizvesnosti ljudima da imaju pravo da znaju i da slobodno pristupaju informacijama ravno je veleizdaji. A nije lako. Spoljni neprijatelj vreba, a od pete kolone pošten svet jedva može ulicom da prođe. Državnih udara i pučeva evo svaki dan, rušenje vlade svakih 15 minuta, rovarenja stalna bar tri nedeljno, podrivanje države je konstantna svakog vikenda, a dokon narod umesto da se okupi oko otadžbine u opasnosti, hoće da frivolno i neograničeno slobodno pristupa informacijama. Pa, ne ide braćo. Štamiš’ ti sad kad bi tako svako zahtev’o slobodan pristup informaciji i kad bi još gore svako dobijo šta traži? Pa, kako bi se od toliko slobodnog pristupa informacijama u ovom društvu kralo, kad primao mito, a kad delovalo prema pravilima nepotizma? Ne može živ čovek sve da stigne – i da obezbedi svojih 17 budućih generacija novcem, robom i nekretninama, i da tebi daje da slobodno pristupaš informaciji. Učlani se u UDBU, pa pristupaj slobodno informaciji o čemu god da je. A ne ovako. Je’l da je Bog hteo da pristupaš slobodno informaciji ne bi te ovde metno, gde se zna red, nego tamo negde u te Švedske, Norveške… FINSKE!

Ali, evo sada ozbiljno. Neki prioriteti se moraju znati i postaviti da bi bilo elementarnog reda u društvu, a ne haos i javašluk u kojem svaka šuša može na šalter kad joj se ‘oće i jer joj se ‘oće da, eto, slobodno pristupa informaciji. Zamisli sledeću situaciju: pogled’o te dobri Bog. Odabro si pravu stranku i od jednom si baš ti zamenik direktora Javnokomunalnog preduzeća „Groblja“. Osmehnuli ti se i anđeli pa imaš platu od recimo 400 evra. Šta to znači? Pa da si sposoban! Da umeš od ničega da napraviš 400 evra. Sa školom to ume svaka budala. A ti, brale, nit’ škole, nit’ dana radnog iskustva – a gle te – Oktavija škoda, crna mat i dugme. Pa kad pretisneš dugme – a tebi stignu kafa i viski. Već ti je jasno da nisi ti isto ko neki drugi, pa da o tebi pristupa svako kako oće. Pa jel’ tako il’ nije? I normalno, motiviše te to okruženje i ti počneš da se uspinješ na lestivici uspešnih. A ko se penje i Bog ga čuva. I stekneš imovinu od nekoliko miliona. Sa deset svojih prstiju. I sad umesto da uživaš i množiš, neka zavidna džudža hoće da pristupi informaciji odakle ti milioni, e samo jer si ti sedeo na državnoj kasi, a on nije. Ne ide to. Neka intima tu postoji. Ne možemo valjda da kažnjavamo svaki uspeh zbog jedne sitne duše. Jel’ tako ili nije? Ne bi ni mogla država da nam fukcioniše ‘opšte kad bi svakog uspešnog čoveka i dobitnika tranzicije pitali – izvini, dokaži, odakle ti. A to neprijatelj i ‘oće – da nas parališe i onda da zavlada. E, to nećemo i ne damo da nas zamajavaju ini Šabići i Jankovići. Da nam meću vunu na oči zahtevima i predstavkama, pa da mi tražimo de je to što oni iskaju, pa dok mi pronalazimo  da njihove gazde rade po Srbiji šta hoće. Znamo, pročitali smo ih, nismo naivni.

Zato sledeći put kad čujete da bi neko da slobodno pristupi informaciji, ili ne daj i sakloni Gospode da uđe sama sotona u vas, te sami poželite da slobodno pristupite informaciji – razmislite: Zašto toliko mrzite Srbiju i zašto bi joj stavili tuđinski jaram oko vrata? Što ste tolika đubrad? Što vas jede zavist? Što se ne veselite uspehu bližnjega svoga? Zašto vidite informaciju od javnog značaja u oku brata vašega, a ne vidite deblo u oku svojemu? Ko vas plaća da patološki mrzite sve što je naše i ima naš predznak?

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA  korzo-dvogled

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *