0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Inicijativa za zajednički jezik u državama – nekadašnjim republikama Jugoslavije, jeste brilijantan potez, smatra Tibor Jona.

DSCN3916

Ljudi koji su pokrenuli inicijativu za zajednički odigrali su (konačno!) ulogu koju bi obrazovna elita trebalo da čini – da identifikuje anomalije u društvu i predlaže rešenja i akciju. Pokretačima inicijative bravo! Tako smo dobili konkretan predlog za promene na bolje i što je još bolje, on je  smislen.

Govori li se na prostoru bivše Jugoslavije jedan, pet ili stopetnaest jezika? Zlonameran čovek bi rekao – neka se govori i hiljadu četrdeset jezika, baš me briga dogod se razumemo. Kako se ti jezici zovu zanima izgleda samo one “dobronamerne” koji se bave prebrojavanjem krvnih zrnaca kao celodnevnim hobijem. Ti dobronamerni jezikočuvari i jezikositerke uspeli su da u poslednjih 40-tak godina jezik pomere od sredstva komunikacije u oružije za masovno uništenje. Jezici se „čuvaju“ aktivnije nego ikada – instituti, akademije, akcije čuvanja ovog ili onog jezika…

A jezik, paradoksalno, nikad ugroženiji! I to na dva fronta – kvalitativno, jer, čini se, stanje pismenosti puka, pa i „elite“stoje loše gde god pogledate – kvantitativno, jer je onih koji govore jezike sve manje i manje. Ovo zapravo i nije paradoks, već logična posledica svojevrsne i višedecenijske militarizacije i mobilizacije jezika, te njegove instrumentalizacije (i to kao statiste) u političkom projektu koji za cilj ima  jedno – stvaranje institucionalnih preduslova za što temeljniju, što dužu i nekažnjenu pljačku i bogaćenje – bilo kojim sredstvom – nekad ratom, nekad privatizacijom, a uglavnom korupcijom…

Kao i čega god se dotaknemo na Balkanu, i „čuvanje“ jezika pretvorilo se u svojevrsnu lakrdiju i montipajtonovštinu. U Hrvatskoj imaju prilično bizarno takmičenje u izmaštavanju novih reči, u Srbiji su se čak i kampanja za očuvanje (srpskog) jezika pojavile gramatičke i pravopisne greške  (!!!), „jezičke“ rasprave u Crnoj Gori su na nivou burleske… Iza tog „čuvanja“ jezika od ovih ili onih zapravo je skriveno čuvanje političko-ekonomske oligarhije i njihovih projekata uterivanjem straha i stvaranja opšte o ugroženosti nekih „Nas“ od nekih „Njih“. To se ne radi samo na polju lingvistike – jezik je samo  šraf u mašini za sejanje straha i mržnje.

Ovi što nas pljačkaju preko svojih jezikočuvarskih ekspozitura  ubeđuju nas da je bitnije da je hleb – “hleb”, a ne “kruh”, da bi nas zanimali kako se ne bi zapitali ono sto je jedino bitno – zbog čega tog hleba, hljeba, kruha, kruva za nas nema!

Očuvanje jezika pre svega je projekat izolacije društva od  tzv. spoljnih uticaja koji su u narativu svih jezikositera i njihovih pokrovitelja iz političko-ekonomske oligarhije, te da su uvek pogubni, uvek dijabolični, uvek loši. Ima tu i očiglednih gluposti, recimo, kroz to uverenje jezikositera da su reči ontološki povezane za onim što označavaju. No…

Inicijativu o zajedničkom jeziku pokrenule su ličnosti koje, čini mi se, žele da pomognu svojim društvima tako što će, između ostalog, ukloniti nametnute narative i lažne dileme. Ukidanje straha od jezičkog genocida (koji samo što nije?!) sa pleća sirimašnih, obespravljenih građana, neće napuniti njihove novčanike, ali će biti jedan od sistemskih preduslova da se to u doglednoj budućnosti i desi. Jezik je jedan od načina za razvlašćivanje vladajuće političko-ekonomske oligarhije koja na Balkanu, pritom, bez obzira na državu, veru i naciju govori zajedničkim jezikom i odlično se razumeju. Inicijativa za zajednički jezik, ma koliko na oko nuspojava, jedna je od onih koje sistemski vode ka urušavanju balkanskih oligarhija i pomaže građanima da uvide suštinske probleme u društvu – korupciju, krađu, mržnju… Skidanje šinjela sa jezika, njegova demobilizacija i readmisija u civilni život zaista je, čini se, vredna svake naše pažnje i podrške!

U ovom trenutku ne znam da postoji i jedan smisleniji projekat za demontiranje naših balkanskih maroderskih društveno-političkih sistema kojima smo se podjarmili, pa je tako podrška onom što se zove Inicijativa za zajednički jezik zapravo i jedino smisleno što možemo da uradimo u ovom trenutku. A jezik će se kao jezik snaći, kao što se snalazio, razvijao i bogatio hiljadama godina pre pojave prvih ljudi zabrinutih za njega.

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA korzo-dvogled

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *