0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Kad građani državi duguju malo, to je – mnogo. Kad firme giganti državi duguju mnogo – to je malo. O paradoksu dugova u Srbiji piše Tibor Jona.

DSCN4069

Stara izreka kaže – “Ako dugujete banci 100 dolara to je vaš problem, ako dugujete banci 100 miliona to je problem banke.“ To je otprilike i najkraći opis ekonomskog sistema u Srbiji. Što manje dugujete to ste u većem problemu. Pre neki dan gledao sam na TV N1  prilog o bratu i sestri Nišlijama koji žive bez struje, jer nemaju 30.000 dinara koliki im je „nagomilani“ dug. Žena bolesna, čovek nezaposlen. Struje nema, a život jedan, prolazi u bedi, u 21. veku. Da kojim slučajem brat i sestra duguju milione, kao mahom naše državne firme, drugačija bi priča bila. Ne samo da bi struje imali, već bi im nudili otpise, reprograme ili druge pogodnosti.  Zaključujem da praktično živimo u državi koja smatra da je ispravni poredak kad njeni građani žive u mraku, a da nije neprilično kad samu sebe potkrada i ne plaća utrošenu struju.

Čemu, pitamo se, služi država? Da bi građani bolje živeli, ili da država krade sama od sebe? Ne pitamo se, šalim se. Baš nas briga, imamo struju. Za sada. A država k’o država, služi onome u čijim je rukama. Uvek bilo, uvek biće i nikada nije u našim, građanskim šakama. A u čijim je? Pa, možda, onih kojima šakom i kapom oprašta dugove? Ne znam. Šta vi mislite? Bi l’ vama zastareo slučaj pred sudom? A kome bi zastareo? Odgovor znate i eto, čija je država. Da li biste vi mogli da budete na slobodi sa 40 podnešenih krivičnih prijava? A ko može da bude na slobodi, u tom slučaju? Eto, znate i njegova je država. A ko smo mi? Služinčad, posluga i opsluga, u najklasičnijem smislu reči. Što pre shvatimo, to ćemo brže prestati da se iščuđavamo nad onim što se dešava. Bar toliko.

I naravno da se struja mora platiti, nije to upitno, već ako se već dogodi “nemanje” delovalo bi fer i humano da se taj problem toleriše više socijalno ugroženim građanima, nego gubitaškim preduzećima. Ili barem da budu stavljeni pod isti aršin. Recimo, nećemo da isključimo struju bratu i sestri u Nišu dok ne isključimo struju preduzeću “xy”. Hoću da kažem – dok ne postoji jednakost pred inkasantom, platežno nemoćnima bi trebalo da slede olakšice. To bi bila  država socijalne pravde. A da bismo znali ko je platežno nemoćan (čitaj: sirotinja) trebalo bi da postoje socijalne karte. No, na njih  možemo da zaboravimo da će ikad postojati – suština naše države nije da bude fer, nego da se u njoj bogate oni koji pripadaju Ekipi i oni koji upravljaju državnim preduzećima kojima je u napred sve oprošteno. Kad bi brat i sestra iz Niša bili u vlasništvu kakvog tajkunčića oprostilo bi se i njima, al’ ovako, kako? Koliko divizija imaju brat i sestra iz Niša?

Da se vratim na temu. Državi nije dovoljno  to što „građanina pokornog“ smatra jedinom metom za treniranje strogoće (propašćemo od otpisa 30.000 dinara duga dvoma bolesnih penzionera),  nego građane i otvoreno pravi magarcima i krade ih fingirajući račune za struju metodom APP. Kao nagradu za redovno plaćanje, država će vas – građanko i građanine nagraditi drumskim razbojništvom. Baš lepo s njene strane.

Ipak verujem da je građanin svestan ovog maćehinskog odnosa države prema njemu i onoga čija je zapravo država, te da baš u tom grmu leži zeka zbog kojeg potkradamo i na svakom mestu rušimo državu, volimo sivu ekonomiju i na sve načine tražimo kako da zakovrnemo državnu šiju. Iz osvete. Kao nekad pod Turcima što se išlo u goru, pa udri po drumu. Da je više pravde bilo bi manje hajdučije. Možda bi tako bilo svrsishodnije da je naplaćen kakav milionski dug od državnog/subvencionisanog preduzeća, nego što je isključena struja dvoma ubogih ljudi, ali to je komplikovano, jer bi se neko mogao uznemiriti. Kriminalci su u ovom društvu super sindikalno organizovani i reaguju beskompromisno za svaku „nepravdu“ koja im se nanese. Za razliku od već pomenutih platežno nemoćnih tzv. „sirotinje“.

I šta sada? Plaćajte ako imate, zajmite ako nemate. Vama se neće oprostiti. Ili hranite sina, pa ga šalj’te u stranku. Tamo ne mora ništa, a može sve. Recimo, da ne plati struju. I zabeležite  – „Kad dugujete 100 dolara banci to je vaš problem, kad dugujete 100 miliona to je problem banke“.

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA  korzo-dvogled

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *