0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Novac vredniji od života ili – smrt na pijaci! Povodom nedavne akcije komunalaca na beogradskoj pijaci kada je uredno plaćena tezga jednog prodavca prešla plaćenu granicu, komunalnoj policiji je zasmetao taj poslednji ostatak komunalnog nereda u inače komunalno uređenom Beogradu…  Povod da Tibor Jona  progovori o ceni života u Srbiji?

a4add6869f8b4c909e80e1bd6ae56e2d

Kad shvatimo kolika je vrednost ljudskog života kod nas

Neki čovek, dokon šta li, seo i izračunao koliko košta Čovek. Ovol’ko mesa, ovol’ko masti, ovol’ko kože, kostiju, sve to ima cenu – saberi, pomnoži i eto cene čoveka, živa vaga, što bi rekli. Bez sentimentalnih gluposti – te duše i tih ljudskih prava – pokazalo se da Čovek i ne vredi mnogo. Ne bih smeo da tvrdim tačnu cifru do koje je gospodin došao, ali se sećam da sam bio iznenađen koliko je jeftina ljudska telesina i koliko nas tek ta „duša“ čini neprocenjivim.

Pre nekoliko dana u jednoj od akcija Komunalne policije Beograda, koje sve više liče  srednjevekovnim upadima mongolskih ratnika, čovek-prodavac je toliko maltretiran da je  dobio infarkt i umro na licu mesta. Pokojnikova uredno plaćena tezga prelazila je dozvoljenu veličinu i komunalnoj policiji je zasmetao taj poslednji ostatak komunalnog nereda u inače komunalno savršenom Beogradu. Uzalud je čovek molio da ga ne maltretiraju i govorio da je srčani bolesnik. Dok im nije ispred očiju umro, nisu se smirili.

E sad! Komunalni policajci primaju platu. Ta plata iznosi u proseku oko 450 evra. Dakle, za 450 evra plate oni su spremni da urade sve – da kinje, maltretiraju, čak da biju, oduzimaju, šikaniraju. A evo i da maltretiraju do smrti. Najveća vrednost na ovom svetu je moja plata od 450 evra i spram nje se sve drugo vaga i ona je jedino merilo života.. I sad, taj neki N.N. komunalni policajac je rešio da metrom od 450 evra mesečno premeri  ljudski život. Po izvršenom merenju zaključio je da je 450 evra vrednije od ljudskog života, da je bitnije dobiti 450 evra nego da drugi čovek ostane živ. To je ono gde smo mi sada kao društvo u dilemi – 450 evra ili čovek. Biramo 450 evra!!!

Šta se za 450 evra može kupiti? Ne puno toga. Čak ni puna potrošačka korpa. To je kirija jednosobnog stana u Beogradu sa komunalijama i nekim malenim ostatkom. To je jedan Sony PlayStation. To nije niti jedan ceo Ajfon. To je jedan osrednji lap top računar. A zapravo – 450 evra su jedan život. Tih 450 evra su magična granica iza koje ljudski život postaje skroz beznačajan. Policajac će dobiti 450 evra sa kojima će i dalje biti poslednji ekonomski bednik, željan svega, a jedna porodica ostala je bez oca, muža, brata. Zbog čega? Zbog 450 evra? Es kesz! Kraj.

Nisu komunalni policajci jedini u ovoj stupici kanibalizma koju pokreću mali brojevi. Na Radio Televiziji Vojvodine ljudi se glože na smrt, šikaniraju se i dovode jedni druge u neprijatnu situaciju zbog navodnih „ogromnih“ plata. Ogromnih plata od hiljadu evra? Pri tome je hiljadu evra  ogromna plata samo u pustinji Gobi, u Severnoj Koreji, u Zimbabveu, na tako tim srećnim mestima  i u – Srbiji!

Zatim, šta ako ljudski život nije vredan ni tih 450 evra? Šta ako je još jeftiniji? Radnici u tabloidima čereče ljude i povlače ih po kloakama univerzuma za manje od 350 evra mesečno. Ženu koja ih je danima molila da joj muža na samrti ne razvlače po naslovnicama, odbili su upravo zbog tih 350 evra mesečno.

Deca se danas u Srbiji prodaju za 50 do 100 evra po noći, a kada se prodaju za više od 500 to se zove „elitnom prostitucijom“. Elitno za 500 evra?! Ljude svirepo ubijaju zbog ušteđevina od 300 evra, starce zverski muče da bi se ukralo tek nekoliko hiljada dinara… Deca su u Vršcu  zaklala vršnjaka zbog duga od 200 dinara… Ljudi trpe svakakve šikane i uniženja za plate od 25.000 dinara. A nije ni to najstrašnije , već to što za svako takvo radno mesto iz pakla, željno čekaju desetine drugih.

Bojimo se, strepimo i životnu energiju posvećujemo kalkulaciji  kako da ne izgubiti posao od 300 evra. Svakim danom snižavamo lestvicu mogućeg kada razmišljamo na temu šta smo spremni da uradimo da ne izgubimo platu… Sve i da se tuđi ljudski život oduzme u zamenu za sve pare ovog sveta, on će biti oduzet za premale pare. Ali boli kada se shvati da živimo u društvu u kojem se život oduzima za banalne iznose, a još više kada se shvati da su često i ti banalni iznosi, za veliku većinu naših komšija, nedosanjani sanak o izobilju.

Ni jedna statistika ne može toliko dobro opisati naše stanje kao kada pogledate zbog čega se oduzima ljudski život. I upravo se na ovakvim grozomornim vinjetama iz svakodnevnice očituje gotovo dijaboličko zverstvo naših političkih elita od 1989. godine do danas. Do zuba ogrezle u korupciju, elite kradu, urnišu i uništavaju ovu zemlju i prave od nje koloseumsku arenu u kojoj 3.000 dinara ili 350 evra postaje vrednije od ljudskog života, u kojoj se deca prostituišu za 50 evra.

Još tužnije jeste što na političkoj sceni Srbije ne deluje niti jedna politička opcija spremna da menja ovu antihristovsku paradigmu. Izgleda da nam je to dogledna budućnost.

Tibor Jona

PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA: ne-pristati-na-tiltsrbiju-gazi-vremeko-je-rekao-pravna-drzavasrbija-ne-pusi-u-2016

 

 

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *