1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Subotica je jedan od primera da adrese izuzetnih kulturnih događaja nisu samo u Beogradu ili Novom Sadu. Jedan od najviđenijih reditelja u regionu Andraš Urban uspeo je da koncipira san Pozorišta Kostolanji da Subotica ostvari međunarodni, regionalni festival savremenog pozorišta. Od 2009. to je Dezire central station festival koji u vremenu zidanja granica, ruši granice. Korzoportal na licu mesta.desire1

Dezire central station festival ove godine ponudio je/doveo 14 predstava pozorišta iz Slovenije, Rumunije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i domaćih iz Novog Sada i Sombora. Ovogodišnji moto je Borderline što je psihijatrijski termin za osobe koje imaju problem identiteta, u umetničkom smislu to je svojevrni poziv na pobunu protiv crvene linije koje Neko postavlja mišljenju pojedinca.

desire6Andraš Urban, direktor festivala

Direktor/reditelj Andraš Urban: Pokušavamo da napravimo festival na kojem će se predstaviti savremena pozorišta modernog, alternativnog ili eksperimentalnog karaktera u najboljem smislu reči, modernog u smislu doprinošenja nekom novom teatru. Dezire central station festival treba da bude evropska priča i kriterijum selekcije predstava je bilo ljudsko postojanje sa aspekta evropskog. To ne mora da znači da će se ovde pojaviti samo projekti iz Evrope, ali nama je bitno pronalažanje tog evropskog identiteta. Kod kreiranja programa ne pravimo razliku da li je u pitanju muzička predstava, dramska ili plesna, želimo da dovedemo kvalitetne izvođače u skladu sa budžetom koji nam je na raspolaganju. 

desire8

Ime Andraš Urban dovoljno je cenjeno, pa mu se javljaju i oni sa preporukom koji bi želeli da učestvuju. Jednostavno je kad je osnova osmišljena. Zbog svega toga Dezire central station festival  je drugačiji. Igor Burić, pozorišni kritičar: Razlikuje se najpre jer je i Subotica specifičan grad, nosi posebnu energiju multikulturalnog života. To nije fraza. Predstave se prevode na dva, tri jezika. Pored toga, ovde nema formalnosti, nema žirija, selektora, nema zvaničnika u onom sterilnom protokolarnom smislu. Ovde smo svi, govoreći žargonskim rečnikom – ekipa, zajedno smo ne samo u pozorištu nego i u momentima između predstava, u klubovima posle programa, tokom dana. Sem toga, stalno se traži karta više, pa i da se sedi na stepenicama ili klupi.

desire4

Korzoportal  prenosi viđenje Subotičanina koji od 90-ih (ratnih) godina 20. godina  ne živi u rodnom gradu, čiji je život/san – Pozorište. Karolj Rokai napisao je esej posle predstave “What is Europe?” koja je igrana  na ovom festivalu.

Kruna Urban-Vegel poimanja pozorišta

Zadovoljan sam da  sam  imao  priliku  da  vidim  predstavu iako u Novom Sadu na Infantu, ne u  Sarajevu gde  je nastala. Ovo je okolnost  samo  geografskog značaja, jer treba znati da ona  sigurno odiše drugim začinima, zvucima, naglascima i slikama na  mestu nastanka. Bez obzira na  ovu  okolnost, u Novom Sadu sam video –  biser Urbanovog teatra i šta više, ovo je najvredniji dragulj u kruni Urban-Vegel poimanja  pozorišta! Zbog čega? Bez  trunke okolišanja i  kompromisa, momentalno, žestoko i silno utiče na duh i dušu,  ali ni dugoročni uticaj na gledaoca nije od manjeg značaja. Predstava What is Europe?  je sve što savremeno  pozorište  treba da poseduje. Ona otkriva i razbuktava skrivene misli, osećaje koje su univerzalne bez  obzira na polnu,  nacionalnu, versku ili političku  pripadnost.

Da  li  nam je  ta  silno  željena Evropa  uopšte  potrebna? Privlačne  grudi  Evrope ne zrače  toplinom, ona nas doji  toksičnim mlekom. Paralelno evro-skepsi naviru scene jugonostalgije u  kojima budući gastarbajteri  hrle ka  Evropi,  gde  postaju glavna snaga zaprege  koja vuče kola prosperiteta  kontinenta. Postaju Evropljani  koji bučno  pevaju  nemačku  himnu dok  u  isto  vreme sanjaju o  bureku. Krv  se, ipak, ne pretvara u  vodu!  

Jasno  je  da se  autori  What is Europe? živo sećaju tih godina, ali koncizno  i  konsekventno ne  padaju  u  zamku  bljutave i providne nostalgije. Na protiv, ponovo i  gromoglasno postavljaju publici osnovna i sve do sada nerešena  pitanja našeg nekadašnjeg  bitisanja!  Dame  i  gospodo,  eto nam  zadatka za  nove  analize! Ne, ne bismo trebalo da budemo  reazočarani jer  predstava  ne  nudi  odgovor iz  naslova  Šta  je  Evropa? Možda  i  ne postoji  pravi odgovor na to pitanje.  I da indirektno odmah  protivrečim sebi! Odgovor  se  verovatno  krije u  meni dragom  baršunastom  monologu „Volim  te…” u  kojem  u  perfektnom  izvođenju  akterka govori o  Evropi,  o ljubavi  bez  obzira  da li je predmet  ljubavi opak,  pun  grešaka i ogavnosti, i  manjkavosti. Ljubav  koja  se  ne  može  razjasniti i  koja je  u  svima  nama  u  nekim  intimnim   predelima  duše.  (Mislim na svoju bivšu  domovinu u prošlim  vremenima.)

Dakle, svako  ima svoj odgovor, a katalzator izbijanja  pravde na  površinu  svesti  daje ova predstava –  ali  samo u  slučaju  da  smo  dovoljno  hrabri  da  sami  odgovorimo What  is  Europe?

Još nekoliko opažanja.Većini  izvođača predstave ovo  je prva  prilika da rade na daskama koje  život  znače,  ali  svi  suvereno  vladaju  zadatkom stvarajući  kompaktnu  grupu koja  funkcioniše  perfektno. Toliko dobro da bi  im mogli zavideli i oni  koji decenijama rade na pozornici. Andraš Urban je ovom  prilikom više  od  reditelja – on je sveobuhvatni  stvaralac teatra  koji  ima  čarobnu moć da sa  amaterima stvori  predstavu  koja je vrhunski profesionalno urađena. Kako  sami  akteri kažu – “Mi smo samo  došli,  sve ostalo uradio je Urban”.

desire3

Dezire central station festival završava se multimedijalnim projektom inspirisanim životom prvog subotičkog filmskog stvaraoca, Šandora Lifke –  Lifkoptikum. Tako i dolikuje pravim gradovima, gradovima koji ne zaboravljaju, a takva je Subotica.

Već nestrpljivo, čeka se Dezire central station festival 2017, u Subotici, gradu na granici, bez granica.

Foto: Edvard Molnar

PROČITAJTE I:  andras-urban-what-is-europe,viktorija-aladzic-najveci-suboticki-graditelj-titus-mackovicfestival-evropskog-filma-palicvikend-prica-porodicne-vezeilidiko-erdei-cekajuci-ikeu

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *