Arhitekta iz Pančeva Aleksandar Stanojlović autor je knjige “Pešačke zone u starim gradskim jezgrima”. Ovo je jedna od malobrojnih urbanističkih studija u Srbiji, pa stoga nije čudno što su recenzenti knjige univerzitetski profesori iz Beograda i Novog Sada Dragana Vasiljević Tomić i Darko Reba, a izdavač Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

FOTO 1

Aleksandar Stanojlović je u javnosti poznat po radovima iz primenjene kartografije, mada će on sebe najradije opisati kao “arhitektu koji grafički predstavlja prostor i njegove slojeve”. Studija “Pešačke zone u starim gradskim jezgrima“ rezultat je njegovog profesionalnog interesovanja za obnovu starih gradskih centara, posebno u Srbiji.

FOTO 4Boris Podreka, 2016.

Studija “Pešačke zone u starim gradskim jezgrima“ u prvom delu daje prikaz prvih pešačkih zona u Evropi, nastalih najpre kao primeri urbane obnove gradova uništenih u Drugom svetskom ratu: Lejnban (Lijnbaan) u Roterdamu, Trepenštrase (Treppenstrasse) u Kaselu, Šulštrase (Schulstrasse) u Štutgartu i domaće odgovore u socijalističkoj Jugoslaviji, među kojima se ističu značajni moderni ansambli Trga partizana u Užicu i Trga revolucije u Ljubljani.

 Prvi projekat razvijene pešačke zone u rekonstruisanom istorijskom centru je izveden u Kikindi, u periodu 1977–1983. godine. Krajem sedamdesetih godina 20. veka, javnost je počela drugačije da razmišlja, posle dugog perioda sistemskog rušenja starih gradskih centara i ignorisanja obnove urbanog nasleđa u vreme socijalizma. Pokrenut je proces rehabilitacije gradskih centara i do 1990. su rekonstruisane glavne trgovačke ulice u velikom broju jugoslovenskih gradova. Najpoznatiji primeri pešačkih zona su izvedeni u Zagrebu i Beogradu, na području ulice Kneza Mihaila, koja je svečano otvorena 20. oktobra 1987.

FOTO 2

Pešačka zona u Kikindi

Knjiga/studija “Pešačke zone u starim gradskim jezgrima“ posebnu pažnju posvećuje arhitektima, projektantima pešačkih zona, njihovom pristupu problematici, razmišnjanjima o gradu i tehničkim detaljima rešavanja pojedinih primera. Najplodniji srpski projektanti pešačkih zona su arhitekti Predrag Cagić, koji je parterno opremio centre Kikinde, Smedereva, Vršca i Apatina i Branislav Jovin, autor značajnih realizacija u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, u Nišu i u Brčkom u BiH. Pored njih, autor je obradio radove i Cagićevog saradnika Bore Jovanovića, Uglješe Bogunovića, Jovanke Đorđević Ciganović, Vere Mihaljević, Branislava Mitrovića, Đorđa Grbića i čuvenih Jana Gela (Jan Gehl) i Borisa Podreke (Boris Podrecca), autora velikog broja izvedenih pešačkih ulica i trgova u Italiji, Austriji i Sloveniji.

foto 3 Trg Svetog Georgija u Somboru

Aleksandar Stanojlović kataloški obrađuje 13 najuspešnijih primera pešačkih zona u starim gradovima u Srbiji, zaštićenim kao prostorne kulturno-istorijske celine: u Kikindi, Subotici, Pančevu, Beogradu, Nišu, Smederevu, Vršcu, Zemunu, Šapcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici i Somboru.

Pešačke zone u starim gradskim jezgrima, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture , Petrovaradin, 2016.

PROČITAJTE I: groznjanmural-biciklistima-biciklom-u-evropufoto-esej-virpazar, stolice-gde-cemo-da-sednemo

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *