1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Električni orgazam ove zime proslavlja 35 godina postojanja i rada. Zbog toga je Srđan Gojković Gile prilično angažovan na promotivnom planu i ovih dana učestalo daje intervjue i posećuje promocije i događaje. Za korzoportal je odvojio 45 minuta na Ski-stazi u Košutnjaku, u idiličnom maglovitom ambijentu početka zime koju će obeležiti i jubilarni rođendan Orgazma.

FOTO 1

Srđan Gojković Gile

Da li smatraš da je Električni orgazam pravi beogradski rokenol bend?

Mi smo uz Partibrejkers i Disciplinu kičme bendovi koji širimo zvučnu kulturu Beograda i njegov duh rokenrola gde god sviramo. Naravno, tu su i bendovi koji više ne postoje, ali od bendova koji i danas sviraju, mislim da je tako. Takođe mi sve vreme vršimo misiju pomocije i širenja rokenrola, baziranu na čvrstim temeljima koje su postavili Bitlsi i Rolingstonsi. Mnogo generacija je odraslo uz Orgazam i stalno dolaze mladi kontigenti koji nas slušaju i prate. Zato bend i traje 35 godina. Da nas slušaju samo naši vršnjaci, na koncertima bi bilo petnaestak ljudi.

Onda se slažeš da bi uz naziv vašeg poslednjeg albuma To što vidiš to i jeste moglo da se kaže i To što čuješ to i jeste duh Beograda?

Da, ne zvuči loše.

Ovaj pomenuti album je drugačiji od ostalih u karijeri Električnog orgazma. Da li deliš moje mišljenje da je zvuk na albumu osvežen i podmlađen?

Mi smo u studio ušli 2006, a album je izašao 2010. godine. Polako smo radili, bez pritisaka i žurbe i želeli smo da izbegnemo rutinu i inerciju u radu. Promenili smo i način rada, jer do tada sam ja donosio gotove pesme koje smo usviravali. Onda se u Orgazam vratio Ljuba, ja sam suzbio dominaciju u bendu i polako smo Banana, Ljuba i ja počeli da džemujemo u studiju i da kolektivno stvaramo kolaž iz kojeg će nastati taj album. Naše prve albume su obeležile Ljubine klavijature, od Distorzije je zvuk oslonjen na Bananine gitare. Sada smo spojili ova dva zvuka i zato ti to deluje novo i sveže. Na krilima prethodnog albuma radimo pesme za novi koji će izaći dogodine, a izbacili smo i prvi singl Bio sam loš.

FOTO 2

Vaš jubilej završavate serijom koncerata po Srbiji. Publika vas ceni i voli u celoj Jugoslaviji, svirali ste u Beču. Da li smatraš da je sala Amerikana Doma omladine u Beogradu previše skroman prostor za proslavu jubileja takvog benda kao što je Električni orgazam?

Važno je da je Orgazam ostao svoj, da je ostao alternativni bend i da nije upao u komercijalu kao neki drugi veliki bendovi iz Beograda ili Zagreba, sa kojima smo krenuli da gradimo karijeru početkom osamdesetih, u okvirima tog novog zvučnog talasa. Mi muziku ne doživljavamo kao biznis. Zato ne možemo da napunimo arene. Ali ako govorimo o tome gde se najbolje osećamo, to bi bile klupske svirke u manjim prostorima. Zato danas volimo da sviramo u klubu Tvornica u Zagrebu, u Fabrici u Novom Sadu, u Apolu u Pančevu u Uljaniku u Puli, u Gromki u Metelkovoj u Ljubljani ili u Palachu u Rijeci. I Sala Amerikana u Beogradu mi veoma odgovara, podseća me na moj omiljeni prostor za svirku, zagrebački Kulušić. Ja bih voleo da imamo više publike, da ljudi svuda po našim sadašnjim i bivšim zemljama više slušaju rokenrol, ali šta da radimo. Setio sam se turneje kada je bend bio na vrhuncu popularnosti 1988. godine, posle albuma Letim, sanjam, dišem, tada smo punili stadione i hale, svirali smo i na Tašmajdanu. Međutim, ta široka publika kojoj smo se obraćali nije najbolje shvatala poruke koje smo slali, a ni mi nismo bili sasvim svoji. Taj ego-trip slave nam udario u glavu i velika popularnost benda je donela i veliku krizu u bendu. Zamalo se nismo raspali.

Onda su došle devedesete i na pitanje da li je bio član Rimtutituki, Gile ponosno odgovara – Naravno!

Rimtutituki je bio građanski i političi angažman gde smo imali potrebu da iznesemo stav o ratu koji je dolazio i da kažemo gde mi pripadamo u tom ludilu. Ali se nismo mnogo bavili politikom. Ako sam imao nešto da kažem, osnova mog izraza je muzika. Tih godina sam sa Vladom Divljanom napravio veoma zanimljiv izlet u svet dečije muzike. Naši demo-snimci su se veoma dopali Ljubivoju Ršumoviću, koji je na osnovama naše muzike napisao scenario za predstavu Rokenrol za decu, u kojoj smo obojica igrali i pevali. Obično se muzika piše za potrebe urađenog scenarija, a ovde je prvo nastala muzika, pa tek onda predstava. Posle toga smo napravili ploču Rokenrol bukvar, koju je Ršum takođe inicirao i napisao stihove.

Da li ti Divljan nedostaje?

Da on je bio moj veoma blizak privatni i profesionalni prijatelj, sa kojim sam se razumeo bez mnogo reči. Po ključnim stavovima smo bili veoma slični, pa se naše prijateljstvo činilo još kreativnije i zanimljivije.

U pesmi Kako bubanj kaže godinama već pevaš stih: Kako Čavke kaže!

Čavke je bio naš član benda, sadašnji bubnjar Pače je takođe odličan, ali Čavke je bio legedna rokenrola u Beogradu. Prvi put sam to Kako Čavke kaže izgovorio na živom albumu Braćo i sestre i do danas sve vreme to pevam i na taj načun mu odajemo zahvalnost za sve što je učinio. Čavke davno nije među nama, ali je duhovno i dalje član benda jer je ostavio dubok trag na albumima Orgazma i u sećanju ljudi.

Čavke i Milan Mladenović imaju svoje toponime u Beogradu. Po Milanu je nazvan plato ispred Doma omladine, a Čavke je dobio jedan pasaž pored Doma sindikata. Da li misliš da se grad njima dostojno odužio?

To je pitanje politike i političara i obični građani ili mi koji smo deo muzičke scene Beograda nemamo nimalo uticaja na te odluke. Mislim da su obojica zaslužila mnogo važnije prostore od ovih. Mada mislim da bi Čavke bio zadovoljan izborom, bez obzira što je taj prolaz kratak i prljav, ali tamo je postojao klub Podmornica, koja je nastavila program Akademije.

Kako ti danas izgleda Beograd? Da li imaš neka mesta gde se osećaš posebno dobro?

Beograd se mnogo promenio od vremena kada sam bio mlad, te promene u gradu su logična reakcija na dešavanja u društvu, ratove i migracije. Mnogo novih ljudi je došlo i mnogo kvalitetnih ljudi je otišlo iz grada, u inostranstvo. Ta promena stanovništva mora da utiče na duh grada i ponašanje ljudi u njemu. Ja sve manje izlazim i svi gradimo svoje mikro-svetove, kao verovatno i ti.

Električni orgazam su:

Banana, električna gitara

Švaba, bas gitara

Pače, bubnjevi

Ljuba, vokal i klavijature

Gile, vokal i elektična gitara

U sklopu jesenje i zimske turneje 2015. svirali su u Beču, Lazarevcu, Požarevcu, Pančevu i Bečeju. U Novom Sadu sviraju 18. decembra u Klubu Fabrika. Završni koncert obeležavanja 35-godišnjice rada benda održaće se 26. decembra 2015. u Domu omladine Beograda.

Aleksandar Stanojlović

PROČITAJTE I: vlada-divljan-u-vecnosti

 

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *