“Kako savremenog čoveka, zasićenog svakojakim sadržajima i izazovima zainteresovati za nešto što se događalo toliko daleko u prošlosti?” Tako počinje priča u katalogu programa Vrli stari svet, koji organizuje Škola za praistorijsku arheologiju Sedmorečje. Predstavljamo Sedmorečje, studio za edukaciju i Školu praistorijske arheologije iz Beograda.
Nekoliko zanimljivih osoba je od prvobitnog entuzijazma razvilo zanimljivu, kulturnu i ekonomski opravdanu priču, prikazujući praistorijske motive drugačije, u jednom neočekivanom kontekstu, gde različiti pristupi tumačenja segmenata naše praistorije doprinose edukativnoj i promotivnoj ulozi koji ovi drevni artefakti dobijaju. Sedmorečje populariše praistorijsku Srbiju, pričajući o životu naših predaka i osvetljavajući različite aspekte svakodnevnice mezolita i neolita. Naše podneblje se nalazi u dolinama sedam reka, otud i ime organizacije: Dunav, Drava, Tisa, Drina, Sava, Tamiš i Morava su reke u čijim dolinama je čovek živeo od davnina i stvorio neke od najstarijih kultura u svetu. Živimo u veoma važnom čvorištu Evrope, to je bilo aktuelno od davnina, tako je i danas.
Inicijator i osnivač Sedmorečja je Tamara Komazec, orijentalni filolog, a ne arheolog, što bi svako pomislio. Prema njenim rečima, lingvisti utvrđuju da li je neki znakovni sistem pismo, a ne arheolozi. A pojava pisma je značila pojavu civilizacije. Najstarije zvanično znakovno pismo na svetu je feničansko pismo, od 1.800 godine pre nove ere. Vinčansko pismo je nastalo 4.500 godina pre nove ere i o njemu, o Vinči uopšte i o praistoriji kod nas se veoma malo zna. Zato su ove osobe, izvan zvaničnih muzeja, fakulteta i instituta počeli da ostvaruju zamisao: kako prezentovati praistoriju? Kako zainteresovati ljude za arheologiju i praistoriju?
Entuzijasti i zaljubljenici u prastare kulture su pokrenuli misiju rušenja tabua i objašnjavanja nejasnoća oko naše daleke istorije, o kojoj se naširoko polemiše i koja se poprilično zloupotrebljava. Da li smo mi potomci Lepenaca i Vinčanaca, da li smo najstariji narod na svetu? Sa druge strane, kakav odnos imaju naše nacionalne zajednice i stručne institucije prema praistorijskom nasleđu? Poznato je kako danas izgledaju arheološka nalazišta i muzeji koji čuvaju i izlažu praistorijske predmete! Da li je dovoljno što imamo reprezentativan muzej u Lepenskom viru i veoma lepo praistorijsko selo u Pločniku, ili to zaslužuju i Starčevo, Vinča, Banjica, Židovar ili Vatin? Kada ćemo moći da vidimo figurine u Narodnom muzeju i Muzeju Grada Beograda?
Škola je objavila 25 autorskih tekstova koje su napisali mr Snežana Ratković i Jelena Palamarević i prevedeni su na engleski jezik. Tekstovi se prodaju, a usput se poklanjaju predmeti inspirisani praistorijskom kulturom. U ponudi je 430 suvenira, od prirodnih materijala: figure, magneti, pernice, majice. Svi su domaće proizvodnje. Sedmorečje je uspostavilo saradnju sa 14 keramičara. U januaru je u Čumićevom sokačetu u Beogradu organizovana umetnička izložba tri umetnice čiji su radovi inspirisani praistorijom.
Studio neguje visokostilizovani dizajn koji spaja vrednosti prastarih artefakata i pristup prilagođen savremenom zainteresovanom posetiocu, kupcu i znatiželjniku. Poštuju se mera i dobar ukus, afirmišu tradicionalne vrednosti i povratak starih verovanja i običaja.
Najava predavanja
Studio Sedmorečje organizuje besplatna predavanja subotom od 11 sati u tržnom centru Staklenac, na Trgu Republike u Beogradu, gde se nalaze prostorije. Do sada je održano pedesetak predavanja, sva u vezi praistorije. U ovom nevelikom prostoru mogu da se nađu suveniri i grafičke i druge aplikacije koje su dizajnirali i kreirali aktivisti ovog jedinstvenog projekta.
Jordan Markov
PROČITAJTE VIŠE NA:
https://www.facebook.com/sedmorecje.neolit