Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Na obali Save, u Beogradu, nalazi se kulturno istorijska baština Savamala. To je jedna od najstarijih sačuvanih beogradskih celina, mesto gde je nastao preduzetničko građanski duh ovog grada.

1 Tabla-Savamale Dovoljno je da makar jednom siđete do reke Save, obiđete Savamalu, sve one budžake, trošne kućice pa da joj se iznova vraćate i otkrivate dah prošlosti ali i svežinu mladosti koja se tu naselila poslednjih godina. I dok sam bazala po Savamali snimajući fotografije, na svakom ćošku fotoaparati škljocaju, turisti sa rančevima dive se lepim starim zgradama, zagledaju oronule fasade i neke nove klince koji im udahnjuju život. Možda bi se neko zapitao a šta traže u tim učericama i zgradama koje su samo propadale prethodnih decenija? Svakako im je dosta solitera, šoping molova, kiča i šunda kojih je na pretek gde god da se okrenu. Ono što ih pleni je autentična kultura Savamale sačuvana do danas ali i novi sadržaji i trud da se ovaj stari deo Beograda sačuva od propadanja.

Od jutra do večeri Savamala se potpuno promeni! I dok preko dana tutnje kamioni i autobusi, nezastakljeni prozori zjape rupama ništavila a oronule fasade očekuju da se okreče, uveče ovaj deo grada postaje nešto sasvim drugo. Kada se poslednji zraci sunca utope u Savi, Savamala oživljava, otvaraju se brojni klubovi, održavaju predavanja, izložbe, okupljaju se dizajneri, arhitekte, književnici, kulinari, zvuci muzike osvajaju ovaj čudesan prostor. I kada se sve to vidi i oseti poželite da budete deo onih koji će pomoći da se Savamala, jedan od najstarijih očuvanih beogradskih celina sačuva od propadnja.

Razumljiv je javni protest Udruženja Savamalaca protiv odluke gradskih vlasti da bez ikakve najave, strategije i pravne argumentacije uznemiravaju stanovnike i preduzetnike Savamale nenajavljenim, poluilegalnim posetama predstavnika “Beograda na vodi”, koji premeravaju stanove, lokale, galerije, restorane, kulturne centre sa nemuštim ili nikakvim objašnjenjem zbog čega se to radi i kakav ishod ljudi koji su uložili ogromnu energiju i finansije u svoje projekte u Savamali mogu da očekuju.

Postavlja se niz pitanja na koja za sada niko ne odgovara – da li će se menjati  izgled ili namena Savamale; šta građani misle o opstanku Savamale i očuvanju njenog kulturnog, istorijskog identiteta?

Malo istorije: reč Savamala nastala je kao kovanica od imena reke Sava koja je omeđuje i reči mahala koja na izvornom arapskom znači stanovanje ali je preko turskog (mala, malo naselje) ušla u upotrebu i kod nas. Savamala se nalazi ispod Kalemegdanske tvrđave i Kosančićevog venca, tu, na dohvat ruke i starim i novim Beograđanima. Prema Zavodu za zaštitu spomenika kulture danas obuhvata prostor koji ograničavaju ulice: Brankova, Kraljice Natalije, Dobrinjska, Admirala Geprata, Balkanska, Hajduk Veljkov Venac, Sarajevska, Vojvode Milenka, Savska, Karađorđeva, Zemunski put do obale Save, obalom Save do Brankove obuhvatajući pilome Mosta kralja Alaksandra Prvog.

Krajem 18. veka tu su uglavnom živele bostandžije, lađari, bile su tu trošne brvnare koje je često plavila reka. Iz Savamale su srpski ustanici predvođeni Karađorđem zauzeli 1806. godine varoš Beograd. Knez Miloš Obrenović je veoma mnogo učinio za Savamalu, shvatajući njen značaj i mogućnosti. Državnim parama podigao je pedesetak dućana koje je takoreći na silu naselio trgovcima. A onda su sa trgovcima stigle i njihove porodice, deca su se igrala u dvorištima, miris konjskog đubreta mešao se sa mirisima jela koje su domaćice spremale velikim porodicama, veš se sušio u dvorištima, žene su se dovikivale i ogovarale oko čezme.

2 Spanska kuca                  Španska kuća

Lepe zgrade: 1880. podignuta je Španska kuća, jedna od najlepših zgrada Savamale nikla neposredno uz reku. Pripadala je Beogradskom pristaništu, carini, Srpskom brodarskom društvu, bila je čak i Muzej rečnog brodarstva. Danas je to tužno zdanje, nema krov, prozore i rečito govori o vremenima nebrige, propadanja, kojekakvih planova koji se nikada nisu realizovali. Kada je pre par godina Savamala počela da oživljava rođena je ideja da to bude baza projekta Inkubator, koji se bavi revitalizacijom ovog beogradskog prostora. Na njihovom sajtu stoji da u okviru ovog projekta budućnost Savamale neće oblikovati urbanisti, političari i investitori, već umetnici, arhitekte i aktivisti različitog profila. U protekle dve godine Savamala je odista oživela, ali su radovi sada stali.

Prateći dalje istorijska događanja beležim da je 1884. u Savamalu stigla železnica. Podižu se železnička stanica (danas na spisku kulturnog dobra od velikog značaja), prvi železnički most na Savi. Gradi se tih godina i tramvajska pruga koja spaja Savamalu sa gornjim gradom, Vračarom i Slavijom. U savamalskom hotelu Bosna počinje da radi  Beogradska berza.

3 BEOGRADSKA ZADRUGA                 Beogradska zadruga

Priča o Savamali postaje i pravi filmski scenario o radu, trudu, uspehu kada se u njoj pojavljuje Luka Ćelović, vredni šegrt koji je puno radio, štedeo a onda vizionarski kupovao slobodne placeve i na njima zatim zidao prelepe zgrade kojima se i danas divimo. Najvažnija i najlepša je zgrada Beogradske zadruge. Rađena je prema projektima arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića. Enterijer je jedan od najlepših u beogradskoj arhitekturi. Ova zgrada je na spisku kulturnih dobara od velikog značaja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

I prelepa zgrada hotela Bristol je na spisku Zavoda. Zidan početkom 20. veka takođe u Karađorđevoj ulici, bio je to najbolji hotel u velikoj varoši Beograd.

4 HOTEL BRISTOJ                Hotel Bristol

Odmah iznad Karađorđeve je ulica Gavrila Principa. Dobila je ime po čoveku koji je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju 1914. godine. Tokom boravka u Beogradu radio je na kaldrmisanju Karađorđeve ulice.

U Ulici Gavrila Principa je i jedna od retko sačuvanih kuća izgrađenih u tradicionalnom balkanskom stilu, Manakova kuća, koja je takođe na listi Zavoda kao kulturno dobro od velikog značaja. Pripadala je Manaku Mihailoviću, cincarskom trgovcu iz Makedonije. Sada je to izložbeni prostor Etnografskog muzeja.

U istoj ulici je i bombondžinica Bosiljčić u kojoj se još uvek ručno, po starim receptima prave bombone i slatkiši.

Savamala nije samo ono što se može videti na ulici, tu su i podzemni prolazi, tuneli, lagumi koji golicaju maštu. Ima raznih priča ko ih je i kako podizao, čemu su služili. Ono što je važno je da su sada neki od tih tunela uvršteni u turističku turu, omiljleni su među turistima što daje nade da će ovaj deo grada biti spašen od propadanja.

Savremenici: posle Drugog svetskog rata na drugoj obali reke Save niče dika i ponos komunističkog režima, Novi Beograd. Savamala, kao eho prošlih vremena biva prepuštana propadanju. U najlepše beogradske zgrade useljavaju se magacini, tu se smešta autobuska stanica. O sistematskom uništavanju i propadanju Savamale svedoče jadne fasade, kuće bez prozora, katanci na starim vratima.

A onda dolaze neki novi, mladi ljudi koji su shvatili značaj Savamale i prisvojili ovaj bajkoviti kutak Beograda. I gle čuda tu su nikla neka nova kultna sastajališta ljudi od ideja i znanja.

Mikser house: na trgu gde se nekada nalazila Mala pijaca, nedaleko od hotela Bristol i bivše zadruge nikao je Mikser house. Mikser je multidisciplinarni, multikulturalni program koji obuhvata raznovrsne stvaraoce iz regiona, tu se održava najveći regionalni festival kreativnosti i inovativnosti. Tako je recimo, nedavno otvoren poziv za regionalno takmičenje dizajnera. Balkanska dizajn mreža u koju je uključen i Mikser raspisala je peti po redu Young Balkan Designers 2015, pod sloganom Common Grounds. Namenjen je mladim dizajnerima iz Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hvatske, Grčke, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske. Ovogodišnje takmičenje poziva na introspektivni pogled na sopstveno nasleđe i kulturne vrednosti, korene, autentičnosti i neavršenosti, kao i njihova inteligentna primena u kontekstu savremenog Balkana.

Nedaleko od Miksera je i KC Grad Evropski centar za kulturu i debatu nastao na zajedničkoj inicijativi nezavisne beogradske kulturne institucije Kulturni front i Fondacije Feliks Meritis iz Amsterdama. KC Grad organizuje izložbe, konferencije, debate, radionice, muzički program, filmske projekcije.

5 KC GRAD KC Grad

Posebnu draž Savamali daju klubovi Mladost Ludost, Brankow, Čorba, Peron, Tranzit, Monsun koji su uvek prepuni, kao i Beton hala, restorani Iguana, Comunale, Frida. Oživljavanje Savamale, dolazak velikog broja mladih i kreativnih ljudi privlači i sve više turista.

Sve u svemu, Savamala je lokalitet koji se mora obići kada ste u Beogradu!

Hoće li Savamala opstati takva kakva je ostaje da vidimo? Hoće li se očuvati autentična arhitektura, duh prohujalih vremena, hoće li se dozvoliti novim, mladim stvaraocima da spoje na pravi način staro i novo, pokazaće vreme. Neka i ovaj tekst bude jedan kamičak uzidan u odbranu Savamale od svih onih koji bi da izbrišu njenu prošlost, da zarad novca i profita sruše ono što je opstajalo decenijama. Kada budemo naučili da čuvamo ono što imamo ostaće tragovi za nama po kojima će nas buduće generacije vrednovati i ceniti! Upravo kao što je  nepoznati autor napisao na zgradi:

6 NEZNANJE RADJA STRAH

Ljiljana Sinđelić Nikolić

Ključne reči: Savamala, Udruženje Savamalaca, Beogradska zadruga, Miloš Obrenović, Mixer House, očuvanje autentičniih delova Beograda

 http://www.netmagazin.rs/index.php/intervjui/savamala

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *