I najverniji čovekov prijatelj pas, teško podnosi vrući letnji talas koji je obuzeo region. Ne može da se preseli u reku, nije riba, ne može da se vine nebu pod oblake, nije ptica. Ali… rešenje uvek postoji.
Polugoli ljudi raznih uzrasta somnabulno tumaraju kojekuda. Teško je podneti skoro 40 Celzijusovih stepeni. Preporučuju da se ne izlazi iz kuće (bez preke potrebe !?) od deset pre podne, do pet posle podne, da se pije dosta tečnosti, da se ne rade teški fizički poslovi, i sve tako… Kako to izvesti u stvarnosti?
Ovaj pas pronašao je najhladnije mesto u stanu i šćućurio se čekajući prijatnije dane. Nije na smetnji i sanjari… Ima porodicu.
O psima se pišu pesme, pripovetke, romani, snimaju filmovi (npr. Pas koji je voleo vozove – priča o čoveku u potrazi za izgubljenim psom i ljubavlju koju pronalazi, uprkos svemu). U knjizi Milete Prodanovića Crvena marama, sva od svile glavni junak je pas Milica preko koga pisac predstavlja jedno vreme u kome je želeo da napusti zemlju – … činjenica da sam, u sveopštoj pomami slanja prijava za američku „imigracionu lutriju“, pre nekoliko godina zaista hteo da pošaljem prijavu na ime i sa slikom našeg avlijanera. Vreme tišine, uzbuna, udaljenih detonacija bilo je i vreme koncentrisanja na okolinu, a pas Milica je deo te okoline…
Vrućine će proći i ovaj pas će napustiti tuš kabinu. Premestiće se u svoju udobnu fotelju. Sanjariće u svetu u kome je sve manje vremena za sanjarenja. On to neće znati. Blago psu!
PROČITAJTE VIŠE NA: