Pančevo ponovo zaokuplja pažnju građana. Pančevke i Pančevci protiv postavljanja spomenika vojvodi Knićaninu ispred zgrade Gradske uprave , na mesto gde je sada skulptura „Dve žene“ (Udovice).
Dve žene (Udovice), Sava Sandić
Dominacija nad prostorom je fundamentalni izvor društvene moći u svakodnevnom životu. Fenomen javnog prostora kao fizičkog urbanog prostora u asocijativnoj je vezi sa fenomenom javne sfere, koja predstavlja koncept demokratske vladavine i društvenog samoodređenja. Javni prostor bi trebalo da bude prostor medijacije između društva i države; prostoru kome pojedinci mogu da se sretnu i javno razgovaraju o stvarima od opšteg značaja. Ipak, taj utopijski javni prostor ne postoji. Javni prostor je oduvek, kako u savremenom, tako i u ranijim istorijskim kontekstima, u velikoj meri bio regulisan hegemonijom vladajuće klase. Danas je u pitanju redefinisana javna sfera kao scena na koju su postavljene privatne drame vladajuće oligarhije.
Odluka o postavljanju spomenika Knićaninu čin je oduzimanja mogućnosti stanovnicima Srbije i Pančeva da utiču na procese ispunjavanja i označivanja javnog prostora.Iako znamo da pisanje peticija ne pomaže i znamo da je ideja demokratije koja se zagovara danas postala ništa drugo do prazano slovo na papiru ne želimo da ćutimo o još jednom činu militarizacije grada i njegovo bojenje u nacionalističke boje.
Zahtevamo slobodu od rodoljubaca i patriota koji nastavljaju da uzurpiraju naš grad u nacionalnom i klasnom smislu. Onih koje još Sterija opisao u svojim Rodoljupcima u originalu obraćajući se upravo onima kojima je i sam Knićanin pripadao. Ovako u drami situaciju opisuje Gavrilović Sterijin alter ego: Bedni narode, na koga ti spade da se za tvoju sreću brinu! Oni koji su se na račun tvoj obogatili… Teško tebi, narode: ti stradaš, a oni se raduju; ti propadaš, a oni se bogate… ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe rodoljupcima nazivaju.
foto: Aleksandar Stojković
Opis je vrlo indikativan i za današnju situaciju u kojoj novi rodoljupci koriste stare da legitimišu dodatno svoju vlast i ojačaju svoju moć nad obezvlašćenim narodom. Danas su na redu Dve (anonimne) žene. Skulptura Dve žene, vajara Save Sandića, nalazi se ispred zgrade Gradske uprave od njene izgradnje i predstavlja deo originalne ambijentalne celine koja je obuhvatala projekat zgrade i okolne površine. Zanimljiva činjenica je i da je zgrada pančevačke vjećnice nedavno u jednoj knjizi o arhitekturi pripisana autoru anonimusu dok je neosporna činjenica da je ova jedinstvena modernistička zgrada u Pančevu rad poznatog zagrebačkog arhitekte Kazimira Ostrogovića. Intervencija skulpturom Knićanina zahteva reakciju koja nije ni pristojna, ni tolerantna jer to je najmanje što možemo učiniti u znak solidarnost sa onim do sebe. Parole poput one „Da „Udovice“ ostanu jer nikom ne smetaju“ jednako su problematične u svom pokušaju nezameranja i izmirenja i odraz su širešizofrene konstelacije u kojoj je moguće zabludeti publiku da su Draža i Nedić bili antifašisti. Popuštanje i dodvoravanje ovog tipa u najboljem slučaju dovelo bi do situacije u kojoj dolazi Knićanin da sa dva metra visine nadgleda „sirote“ Udovice ili još gore, u cilju očuvanja umetničke vrednosti ambijenta „Udovice“ bi ostale na miru, a Knićanin bi se našao u novom patriotskom tematskom parku na mestu bitke u kojoj je predvodio srpske dobrovoljce ili bi pak jedno jutro osvanuo na početku Knićaninove ulice jer tako samo ime ulice nalaže.
Na kraju Dve žene moramo braniti jer će u protivnom iz pejsaža našeg grada iščeznuti predstave žena na čast i slavu obnovljenoj patrijarhalnoj konstelaci i nejednakosti i nove (stare) diskriminacije. Žene više nisu ni nominalno jednake: nezaposlenost ih jače pogađa, rade slabije plaćene poslove, suočavaju se svakodnevno sa seksizmom i diskriminacijom. Neravnopravne su i uvlastitim domovima: i dalje obavljaju najveći deokućnog rada i često se same brinu o deci i starijim članovima porodice.Inicijativa za uklanjanje reprezentacije dve žene sa centralnog mesta u javnom prostoru je put ka reprezentacijskom etabliranju opresije u ovoj sferi, jer reprezentativni gradski prostori uvek reprezentuju dominantni društveni narativ kojim se normalizuju profitabilni odnosi moći.
Zbog toga više ne smemo biti pristojni! Pobuna protiv zamene Dve žene Knićaninom neka buda prva mina dominantnom narativu u javnom prostoru kojim se prikriva višedecenijska otimačina zajedničkog dobra od fabrika i galerija pa do same Gradske uprave koju su privatizovale partokratske strukture i legitimišu nove odnose moći. Neka na ovaj način javni prostor konačno postane to izgubljeno polje emancipacije!
Dr Ana Vilenica, Aleksandar Utješinović
Ženska mirovna grupa
PROČITAJTE I: javni-prostor-ili-javna-kuca, kako-je-nestao-spomenik-proizvodnja-secanja, sacuvajmo-savamalu-kao-deo-identiteta-grada
UKOLIKO ŽELITE DA POTPIŠETE PETICIJU www.peticije24.com/pancevci_i_pancevke_branimo_kulturu