3+
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Oblast Srem  nema mnogo sreće, jer njegove slavne gradove Zemun, Petrovaradin i Vukovar  čupaju i čerupaju veliki centri. To je nevolja ove ravnice okružene velikim rekama koje su vekovima spajale ili razdvajale.

A Pešačka zona u Gospodskoj ulici i Magistratskom trgu

Pešačka zona u Gospodskoj ulici i Magistarskom trgu

Zemun je danas samo jedno od beogradskih predgrađa, iako je sam po sebi geostrateški odlično pozicioniran. Problem su javne pare čije trošenje je centralizovano u Beogradu. Često su o raspodeli odlučivali ljudi iz partija različitih od zemunskih, a i kada su bili partijski istomišljenici pitanje je koliko ih je Zemun uopšte zanimao.

Livnica Pantelic

Livnica Pantelić

Istorija Zemuna stara je kao i istorija Beograda, a njegov građanski kontinuitet traje sto godina duže, od početka 18. veka. Međutim, na snazi je proces kontinualnog propadanja građanskog Zemuna, koji je počeo 1934. kada su Zemun i Pančevo politički pripojeni Beogradu u malu i nezavisnu političku jedinicu, odvojenu od jugoslovenskih banovina. Od tada je Zemun periferni deo Beograda. Zemunska opština ima znatno manje nadležnosti od drugih gradova i opština.

Kuca Karamata

 Kuća Karamata

Zemun je idealno mesto za život: ima reku, brdo, staro jezgro, čuvenu pijacu, kafane i restorane, marine i plažu, blizu su autoputevi i aerodrom. U prošlosti je profitirao kao pogranični grad, između Austougarskog i Otomanskog carstva, bio je mesto razmene robe i ideja od juga ka severu i od severa ka jugu. Prihvatao je odbegle junake koji su bežali od turskih zakona, a slao prosvetitelje i zapadnjačku modu. Zemun je Srbiji prikazao Dimitrija Davidovića, Petra Ička, Karamate, Dimitrija Spirtu, krem građanske klase 18. i 19. veka. A danas? U Zemunu postoji privatna opera i teatar Madlenianum, Poljoprivredni fakultet, Komanda vazduhoplovstva, institucije od gradskog i nacionalnog značaja. Završava se novi most preko Dunava, prave se projekti za obnovu nekadašnjeg grandioznog hotela Jugoslavija. Da li je blizina velegrada prednost ili usud?

Na prvoj liniji odbrane građanskog Zemuna danas stoji četa žilava, ali mala da bi predstavljala kritičnu snagu: Turističko društvo, Turudić, Najhold, Dabižići, Čubrilo… Njihova borba nije dovoljna, jer nedostaje politička podrška za kulturnu obnovu Zemuna. Centar Zemuna je prljav, ižvrljan, vlada komunalni nered. Glavnom ulicom dnevno prođe stotine smrdljivih i bučnih autobusa. Urušene su sve zemunske institucije kulture. Zavičajni muzej i Biblioteka sa dugom tradicijom su sada loklane institucije čije su centrale u Beogradu. Muzej u Spirtinoj kući ne radi decenijama, a Biblioteka je premeštena u malu i neuslovnu nekadašnju kafanu i kupleraj Crna mačka, na pijaci.

Biblioteka

 Biblioteka, nekada kafana i kupleraj „Crna mačka“

Gardoš je zapušten, kulu održavaju pojedinci entuzijasti. Gospodsko korzo je popločan najjeftinijim behatonom.

Magistratski trg

 

Magistratski trg

Zgradu starog Magistrata je okupirala Radikalna stranka, otkupivši je pod nerazjašnjenim okolnostima u mutnim vremenima Srbije, s kraja 20. veka. Setimo se samo terora kioska kao paradigme urbanizma oličenom u vremenu njene lokalne vladavine. Iako je sada marginalizovana, vanparlamentarna stranka, još uzurpira celu zgradu – nekadašnji simbol lokalne političke samouprave Zemuna.

Stari magistrat

Stari Magistrat

 Tabla u Gradskom parku

Gradski park

Zemun je postao poligon za novu elitu nastalu posle raspada Jugoslavije. Umesto alasa, piljara, knjižara, izdavača, trgovaca, baštovana, skeledžija, podzemni glodari su razvili nove profesije i modele ponašanja po kojima je Zemun poznat: klan, kriminalac, dizelaš. Svi znaju kakav je Zemunac u vicu i šta se dešavalo u Šilerovoj ulici. Pola Evrope zna ko je najpoznatiji Zemunac!

Grad je više puta trpeo demografske lomove. U vreme socijalizma, veliki broj doseljenika nije došao u Zemun nego u beogradsko predgrađe Zemun. U Gornjem gradu je bilo puno praznih kuća, koje su napustili Nemci bežeći od crvene najezde. Nakon toga su izbrisani stari toponim kao npr. Francstal, a crkva Svetog Vendelina je srušena. Za vreme i nakon poslednjeg rata na prostorima sada ex Jugolavije, veliki broj novih stanovnika je voljno ili nevoljno došao da živi ovde, a sve u želji da bi bili blizu Beogradu. Ali Zemun su napustili dobri duhovi grada, kao  što je veliki istoričar umetnosti i istraživač Željko Škalamera koji je sa porodicom morao da ode, jer nije bio Srbin. Progon ove porodice iz Zemuna jednako je tragičan kao sudbine prognanih Krajišnika iz Hrvatske. Ostaje nada da će opstati i održati se građanska pristojnost hiljade skromnih  i dobrih Zemunaca, a da će kulturnu sliku popraviti ojačane lokalne političke i kulturne institucija.

Aleksandar Stanojlović

Ključne reči: kulturno odumiranje, urušavanje instutucija, metropolizacija

www.e-zemun.rs

http://starizemun.blogspot.com

http://korzoportal.com/intervju-zelimir-zilnik/

3+

One thought on “Odbrana i propast Zemuna / Ubijanje grada

  1. Postovani Aleksandre,
    Hvala za tekst i hvala za fotografije. Sve napisano je na mestu osim sto je stvarno stanje jos gore. Magistarski trg i Gospodska ulica su pesacke zone u kojima cak i na slikama vidite da su parkirani automobili. Polovina pijace koja je izmestena zbog oslobadjanja prostora i pravljenja pesacke zone sa fontanom na Velikom trgu sada sluzi kao parking za vozila MUP-a.
    Sta se dogadja vikendom na potezu Petra Zrinjskog, Kosovske, Marka Nikolica i Davidoviceve? Bilo bi divno tome posvetiti nekoliko redova i fotografija! Buvlja pijaca na trotoarima!! Siroka ponuda starog, koriscenog, recikliranog djubreta na krpenim podlogama na trotoaru. Prodavci sa ove samoorganizovane buvlje pijace, nakon radnog vremena za sobom ostave prljavstinu i otpatke sa kojima se posle nose stanari, radnici u okolnim lokalima i labudovi kada vetar djubre ponese ka vodi i setalistu.
    Da se dotaknemo urbanizma? Minijaturne jednosmerne ulice u Gornjem gradu su pretvorene u „blokove“. Zaista bi bilo divno kada bi Zemuncima neko pojasnio ko je i u skladu sa kojim planom dopustio da se u tim ulicama na mestu svake kuce sa dvoristem podigne cetvorospratnica? Gde je plan za tu vrstu gradnje i kakav je plan? Gde su zelene povrsine, parkovi i parkinzi? Nije isto, gospodo draga, ako se na mestu prizemne kuce u kojoj zivi jedna ili tri porodice podigne zgrada od 16 stanova. Da li saobracajna infrastruktura Zemuna predvidja i moze da podrzi ovakvu vrstu gradnje i naseljavanja u Zemunu?

    1+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *