0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

U starom jezgru Novog Sada, na uglu ulice Narodnih heroja i Bulevara Mihajla Pupina srušena je zgrada nekadašnje Komunalne banke (prethodno Trgovačka i obrtna banka) kako bi na istom mestu bila sagrađena 13-ospratnica. Zbog toga je brzinski promenjen gradski Generalni urbanistički plan! Novi Sad poslednjih godina doživljava intenzivno rušenje objekata u širem centru i prodaju placeva na kojima su bili. Na taj način puni se gradska kasa, pošto su u pitanju elitne lokacije visokih cena. To nije pojava specifična za Novi Sad, ali je pitanje – gde su granice rušenja. Mora li baš sve biti na prodaju?!

IMG_0697

Zgrada banke (desno, fasada u celini) u starom jezgru N. Sada koja je srušena 

Sve je u skladu sa zakonom – ovo je ključni argument pristalica rušenja zgrade nekadašnje Komunalne banke  (prethodno Trgovačka i obrtna banka) kao spomenika kulture, takođe  i izmeštanja nadgorbnog spomenika davno zaboravljene  jermenske porodice Čenazi u najužem centru Novog Sada. Ipak, nisu svi Novosađani zadovoljni ovim stavom i na prolećnim građanskim protestima ukazivali su da se na ovaj način nasilno uništava  identitet grada, da se zbog investitora menja  i Generalni urbanistički plan, te da ova gradnja predstavlja uništavanje Lica grada.

Komisija za predstavke i predloge Skupštine Novog Sada smatra da je sve u redu.  Na pismeno negodovanje građana, članovi Komisije poručuju da zgrada od trinaest spratova na mestu spomenika kulture neće – degradirati prostore u neposrednom okruženju, kao što su zaštićena prostorna kulturno-istorijska celina Staro jezgro Novog Sada i objekti savremene arhitekture, kao i Trg galerija.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Miroslav Kopanja kaže da je sve urađeno u skladu sa zakonom – Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada uradio je sve predradnje u skladu sa Zakonom o kulturi i Zakonom o kulturnim dobrima, spomenik jermenske porodice je rasklopljen i ide na restauraciju.

?????????????

Rasklapanje nadgrobnog spomenika na nekadašnjem Jermenskom groblju, sada gradilištu

Reč je o nadgrobnom spomeniku  jermenske porodice Čenazi koji je postavljen 1790. godine i nekada je bio u na istom mestu, u porti Jermenske crkve koja je srušena 1963. da bi se prosekao prostor za bulevar. Spomenik je, inače, klasifikovan kao nepokretno kulturno dobro!

Direktor JP Urbanizam Dušan Miladinović  smatra da, iako je reč o spomenicima kulture, bitnije je zaposliti ljude  –  Red je da se izgradi jedan moderan objekat koji će Novom Sadu doneti višestruku korist. Prvo, ovo mesto  neće biti zapušteno kao sada. Drugo, u gradnji objekta biće zaposleno više od 500 ljudi naredne dve i po godine, a komunalni doprinosi Gradu biće veći od tri i po miliona evra. Novosađanima treba malo vremena da se naviknu na promene!

124pozoriste01

Uspenska crkva i prostor za novu zgradu Srpskog narodnog pozorišta, 1975.              Foto: Ana Lazukić

Ko bi još razmišljao o identitetu grada, graditeljskoj baštini, licu grada, kada se u gradsku kasu slivaju pare!? Ko se još i seća srušene Jermenske crkve? Prosečeni Bulevar Maršala Tita 60-ih godina prošlog veka (sada Mihajla Pupina) poništio je prošlost, zatrpano je Jermensko groblje, ostao je samo nadgrobni spomenik davno nestale i zaboravljene jermenske porodice (u novoj graditeljskoj akciji rasklopljen).

DSCN2291

Hotel (levo), Uspenska crkva, zgrada SNP-a (desno)

Presečeno je staro gradsko jezgro! Samo Novi Sad ima pešačka zona koja se završava slepom ulicom. Kafe Trčika je granica! Grandiozna, kubistička mermerna zgrada Srpskog narodnog pozorišta i hotel zvani radijator preko puta, u srcu novosadskog baroka, nove su mere identiteta.  Urbana legenda je da se autor zgrade SNP-a, poljski arhitekta Viktor Jackijević odrekao projekta kada je video šta je sve srušeno da bi se sagradio njegov nagrađeni objekat.

trscare01Novi Sad, Trščare (pre 20 godina)                                                 Foto: Kaća Lazukić Ljubinković

Nešto dalje od centra, na parceli od oko 3.000 kvadratnih metara u ulici Kraljevića Marka nalazi se pet trščara u ruševnom stanju čiji vlasnici nemaju sredstava da ih obnove. Stare su više od dva veka i na listi su kulturno istorijskih spomenika Novog Sada od 1989.  Kada je Galens kupio zemljište (ista firma gradi objekat na mestu srušene Komunalne banke), Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju prostorno kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara. U isto vreme, u februaru 2016, Skupština grada donela je odluku kojom dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova. Istoričarka umetnosti Donka Stančić, autorka knjige Novi Sad – Od kuće do kuće kaže da je upitna i ekspertska odluka koja je doneta u vezi sa ukidanjem zaštite trščara – Taj kompleks od pet takvih kuća je jedinstven u gradu, ali i u Vojvodini, da ne govorim o Srbiji jer tamo uopšte nema takvog tipa kuća. Ko je pogrešio? Ko je skinuo posle toliko decenija zaštitu sa ovakvog kulturnog spomenika? Skinuo je Zavod u Novom Sadu, Republički zavod i Vlada Republike Srbije. Ekspert, etnolog koji je došao da vidi te kuće rekao je da su one neodržive…

Na prvi pogled čini se da je osnova urbanističke politike u Novom Sadu zasnovana na   Heraklitovoj izreci  Panta rhei, odnosno da su kretanje i promena realitet. Ipak, ne želim da uvredim filozofa! Novi Sad je na drugom putu – putu razaranja Lica grada i prodaji svega što se može unovčiti. To nema veze s kretanjem. Možda ipak ima – s kretanjem u nazad!

Norbert Šinković

PROČITAJTE ŠTA MISLE O LICU GRADA: almaski-kraj-u-novom-sadulaslo-vegelzelimir-zilnikmiodrag-pericviktorija-aladzic, ante-tomic

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *