0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Značajna nagrada na Festivalu Ars Elektronike 2016. i prolećna retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine „Distance“ (autorka Svetlana Mladenov) povod su da Nataša Teofilović u Studentskom kulturnom centru (Beograd) objasni svoje umetničko delo u kome su ukrštene umetnost, nauka, tehnologija, a rezultat su prozračni, vanvremenski, suptilni, vizuelno lebdeći i 3D radovi u koje poželite da se ušunjate i da ostanete tu za uvek. Danas, prvog dana leta, u 20 sati, SKC Filmforum, moderator Stevan Vuković i Nataša Teofilović.

Nataša Teofilović tumači  deset svojih radova:

„belo / white„, 2006, 3D animacija i video, 5′ 44“:… Bela haljina na nevidljivom virtuelnom telu pleše, hipnotički se okreće oko sebe poput igre derviša…

natasa foto2
„belo / white“, 2006

„s.h.e.“, 2006, 3D karakter animacija i instalacija, 10′ 38“: …Pet monitora je postavljeno tako da razmaci između njih obezbeđuju prostor za pokret tih likova koji lutaju od ekrana do ekrana, ali ostaju vidljive praznine između monitora. Kada se posetioci suoče sa virtuelnim likovima u visini očiju – uspostavlja se sfera komunikacije koja bez ikakvog uputstva za interakciju privlači posetioca u svet iza ekrana, u kome se iznenada počinje preklapati virtuelni i realni prostor.

1:1„, 2010, 3D karakter animacija i instalacija, projektovana na podu 4′ 24“: Animacija prikazuje senku nevidljivog virtuelnog aktera koji se nalazi sa “suprotne strane” virtuelne ravni… Naziv rada „1:1“  predstavlja oznaku za prikaz u realnoj veličini. Takođe, simboliše i relaciju između dva entiteta, kao što su 3D akter i njegova senka, ali i posmatrač – virtuelna slika.

„s.h.e.“, 2011, 3D karakter animacija, 6’25“: … Šest različitih karaktera svojom materijalizacijom i pokretom  prikazuju šest različitih emotivnih stanja. U praznini virtuelnog prostora – virtuelne glumice su ostavljene da istražuju svoj virtuelni identitet… Elementi ličnog, privatnog i autoportreta su prisutni u svakom segmentu rada…

natasa foto3
„s.h.e.“, 2011

„one-for-tango„, 2012, 3D karakter animacija, 5′ 25“: Inspiracija dvema temama. Prva je metafora za motion blur (razmazivanje, razvlačenje konture tela pri veoma brzom kretanju), a druga je sećanje iz detinjstva na slobodu tela pri pokretu… Osećaj slobode iz detinjstva nalazi se u dva suprotna pokreta tela. Prvi je prepuštanje padu. Drugi je let koji se događa samo u snu.

„a|symmetry“, 2013, 3D i 2D karakter animacija (animacija humanoida), 7′ 57“: Animacija „a|symmetry“ je nastala iz jednog pokreta virtuelne ruke koja čulno i ispitujuće dodiruje prazninu (void) virtuelnog prostora. Taj izolovani pokret, nakom višestrukog umnožavanja , više se ne prepoznaje kao pojedinačni element već formira jedinstvenu sliku…Pojedinačno jedno postaje Jedno.

natasa foto1
„a|symmetry“, 2013

„s|word“, 2015, 3D karakter animacija (animacija humanoida), 3′ 24“ : Naziv “s|word” je igra rečima na engleskom, jer sadrži u sebi reč “mač” i “reč”. Reči su kao i oružje jer mogu raniti, zaštititi ili lečiti. Ovaj nenarativni rad pokušava da vizualizuje metaforu “duše” koja se javlja u snovima, kroz pad i podizanje, pamćenje i zaborav, beg – gubitak duše i vraćanje u sebe – “let” sa dušom.

natasa foto4

„s|word“, 2015

Jé voyage éveillée / Putujem budna”, 1999, video i instalacija, 4’ 01’’: Kroz svojevrstan autoportret, u video-radu se govori o putevima (izvan zemlje, izvan vlastitog identiteta) koji nisu “ni odlazak ni povratak”.

“CUT”, 2000, video, 2’ 10’’: Putovanje kamere od pupka do grla, preklopljeno sa fotografijom vara metala koji podseća na ožiljak. Var je fotografisan na brani na reci Pčinji, na granici Jugoslavije i Makedonije.

“I Stay in Residence”, 2000, video, 1’ 44”: Na tri prozora unutar jedne slike video prikazuje lice, telo i stopala osobe koju pokušavaju guranjem da pomere, ali koja se stalno vraća na istu poziciju.

Nataša Teofilović za korzoportal kaže: Vremenski raspon radova koji će biti prikazani večeras na Filmforumu je od 1999. do 2015, odnosno 16 godina. Biće mi zanimljivo i uzbudljivo da ih vidim u jednoj večeri, hronološki, i da razgovaramo o njima. U radovima je vidljiva tehnološka promena – u početku su to video radovi, zatim kombinacije videa sa animacijom, a poslednji radovi su 3D animacije. Medjutim, pored ove različitosti, mislim da su konstantne teme – identitet, telo, čulno, ispitivanje granica.

Nataša Teofilović je arhitektkinja, prva je u Srbiji doktorirala u oblasti digitalne umetnosti. „U tim graničnim oblastima nauke-umetnosti-tehologije postoje brojni pojedinačni eksperimenti, osvajaju se nove forme i sadržaji, ali se oni često ne mogu nazvati umetničkim. Ono što Natašu Teofilović izdvaja iz tog korpusa „medijskih istraživača“ je podređenost umetničkom konceptu koji lično sprovodi od ideje do krajnje realizacije uz poštovanje visokih estetskih zahteva. Njena osnovna oblast delovanja je umetnička oblast.“ (Iz kataloga, Nataša Teofilović „Distance“ – 1995-2016, MSUV, 2016)

PROČITAJTE Imuzej-savremene-umetnosti-vojvodine-50-godinamirko-lazovic-nova-umetnostslavimir-stojanovic-pomeram-svoje-granicesavremena-galerija-zrenjanin-u-gostima56-venecijansko-bijenale-all-the-worlds-futures,

 

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *