1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Šetnja kroz Milano jednog jesenjeg popodneva, grada riznice proteklih vekova čije je jedno od zanosnih obeležje i Casa Galimberti, možda najsuptilniji primer Art Nouveau koji se u Italiji naziva “Slobodni stil”. Tvorac zdanja je arhitekta Đakomo Batista Bosi. O njemu i njegovom delu Anja Weber za korzoportal.

800px-malpighi3_12

“Šta god to bilo (u meni samom, mojim pobudama, fantazmu), želeo bih da živim u toj prefinjenosti – koju turističke fotografije nikad ne mogu izraziti.”  Rolan Bart

Milano je poznat po blistavoj lepoti, istoriji, arhitekturi. Severni biser Italije. Međutim, malo se zna, da je u poslepodnevnim šetnjama gradom sasvim  moguće da naletite u zabačenim uglovima ili u glavnim ulicama  na arhitekturu u stilu Art nouveau. Između nekolikih blistavih zdanja nastalih u razdoblju od kraja 19. veka do početka Prvog svetskog rata za srce mi je prirasla Casa Galimberti. Ova zgrada je verovatno najsofisticiraniji primer  “ Slobodnog stila” – što bi bila italijanska verzija Art nouveau koji deli mnoge zajedničke osobine sa Bečkom secesijom.

ce1410145160c27079f520efe73673d6

Pojam Art Nouveau dolazi iz poznate  moderne pariske galerije  S. Bing osnovane  1895. Raširio se u Evropi i Americi između 1890. i 1910, posebno je uticao na arhitekturu i primenjene umetnosti. Nagoveštava novine, ruši prethodne barijere u umetnosti, predstavlja namerno, smisleno odvajanje od prošlosti i dosadnog akademizma, odnosi se na novo, mlado, na građansku pobunu. Taj pravac u umetnosti se naziva  Moderni stil u Velikoj Britaniji, Jugendstil  (prema modnom  časopisu Monaco) u Nemačkoj, Del arte Hoven u Španiji, Secesija u Beču , dok se u Italiji naziva Slobodnim stilom . Okreće se ka simbolizmu i umetnostima Dalekog istoka, konkretno Japana.

casa-galimberti1-milano-liberty-02

Iskreno,  ne znam kome se ne bi dopala raskošna Casa Galimberti u jesenjoj svetlosti italijanskog severa. Postoji nešto privlačno u Milanu, gradu širokih bulevara, beskonačno dugačkih ulica, ali i ograđenih privatnih parkova. On jeste riznica mnogih proteklih vekova, stilova iz različitih perioda, ali u svakom gradu vas nešto vezuje da se uvek vratite na jedno posebno mesto. Taj diskretni šarm je palata – Casa Galimberti koja se razvija u tonalitetu Vivaldijevih  durskih koncerata u raskošnoj balskoj haljini. Mislim da ona poseduje nešto od one magične topline, prijatne udobnosti i solidne građanske sigurnosti, tako  da biste poželeli da stanujete u jednom od njenih kvartira. Ima četiri sprata, a prizemlje je do danas rezervisano za kafe bistroe i male radnje.

Idejni tvorac je arhitekta Đakomo Batista Bosi (1864 – 1924 ), markantna ličnost tadašnjeg Milana, čiji su radovi bitno različiti od njegovih savremenika. Bosi je bio arhitekta prefinjenog stila, znao je da se poigrava elementima starog i  novog  koristeći veštine zanata koji su izumirali u Lombardiji. Živeo je u svetu umetnosti i mašte, a pripadao je generaciji koja je uvela Art noveau u grad Sforca i Vitoria Emanuela. Batista nije bio uskogrudni projektant, već je tokom školovanja mnogo istraživao u slikarstvu i arhitekturi. Između ostalog bio je i jedan od urednika uglednog  lista o italijanskoj arhitekturi i profesor arhitektonskog dizajna na Politiheničkoj akademiji u Milanu. Bosi poseduje likovni rafinman mašte u šta nas uverava palata Casa Galimberti iz različitih uglova gledanja.

Istoričari umetnosti saglasni su da je ova palata građena između 1903. i 1905. godine i da je remek delo Secesije u Milanu, a ima nekolika razloga za to: sjajno iskorišćen prostor, perfektna ventilacija, osvetljenje,  stilska harmonija ektserijera i enterijera, unutrašnja stepeništa, atrijum, vešto korišćenje različitih građevinskih materijala i vrhunska statika. Đovani Batista Bosi je  uspešno uklopio poetsku i stilsku doslednost Secesije u arhitekturi i dizajn, istražujući strukturu građevine kroz arhitektonsko jedinstvo dekorativnih elemenata i njihov raspored. Integrisao je u arhitekturu različite umetnosti te je s merom upotrebio fine zanate Lombardije.

15648616761_7c0a7f04b3

Zgrada se nalazi u ulici Via Malpigi  3, na samom je uglu i ostavlja utisak impozantne ambiciozne građevine koja zbilja zaslužuje ime – Palata. Za početak, krase je vižljasti elegantni balkoni, sa floralnom železnom ogradom  ali takođe  i vertikalni cvetni motivi isklesani u kamenu. Kuriozitet je da čak i metalni oluci imaju dekorativne elemente. Ako podignete pogled zavrteće vam se u glavi od svih mogućih, pažljivo urađenih detalja i ukazaće vam se prizor dostojan poentilističke slike. Fasada je pitoreskna igra na oko 170 kvadratnih metara, obložena je islikanom keramikom koja vizuelno deli fasadu na četri nivoa dok svaki sprat ima specifične likovne detalje.

549580827

Prvi sprat je urađen u tipično romantičnom stilu Sesecije sa razigranim figurama devojaka, dok su ostali spratovi ukrašeni floralnim motivima. Kažu da se devojke sa prvog sprata mogu porediti sa onim iz Klimtovog ateljea. Nacrte za figure devojaka izradio je sam Gimberti. Palata gledana spolja izaziva različite asocijacije i dođe vam da zamolite nekog od stanovnika Palate da vas uvede u njegov stan kako biste razotkrili unutrašnjost Palate.

Krajem 90-ih godina 20. veka urađena je temeljna restauracija, pa su u enterijeru otkriveni dekorativni motivi koji podsećaju na one sa fasade. Deo unutrašnje fasade i stan kućipazitelja otkrio je skriveno oslikano jezero sa vodenim biljkama, što je blisko simbolizmu i umetnosti Japana, a pri tome je i u skladu sa secesijom. Na materijalu se nije štedelo pa je Bosi –  da bi izolovao prizemlje i spratove od vlage naručio posebnu vrstu  skupocenog obrađenog kamena iz rudnika u Terecu.  Uspeo da to, zajedno sa drugim  građevinskim elementima uklopi u zdanje.

Treba napomenuti da su brojne zanatlije iz Milana bile uključeno u rad na dekorativnim elementima . Sama tehnika već oslikanih pločica zahtevala je posebnu termičku obradu nakon oslikavanja, za šta je zaslužno Društvo keramičara Lombardije „Ing. A. Bertoni & C. „, dok je kovanu ogradu izradilo lokalno zanatsko društvo iz susedne ulice Via Mađenta. Bitno je naglasiti da je zgrada, iako dobro očuvana, ponovo restaurirana 2015. godine, pa sad blista u sjaju jesenjih poslepodnevnih boja Milana.

Da budem iskrena prema sebi, ali i prema čitaocima – teško je verovati da postoji iko na svetu ko bi se odrekao vlastitog  “čuda u Milanu” ostvarenog  u Art nouveau  zdanju –  Casa Galimberti.

Anja Weber

PROČITAJTE I: aleksandar-zograf-suboticka-secesija-u-stripuviktorija-aladzic-arhitekti-komor-i-jakab-suboticka-arhitekturaviktorija-aladzic-raskosna-arhitektura-ferenc-rajhlpalate-vile-u-vojvodini

 

 

 

 

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *