Umetnik Marko Stojanović ovog puta u fokusu interesovanja ima fotografiju. Na izložbi (14 -26. jun 2016) u galeriji Doma omladine Beograda pred publikom su dve celine naziva „kargo_kult“ i „oaze” koje se svaka u svom jedinstvenom vizuelnom ključu bave devijantnim ponašanjem savremenog čoveka u vreme hiperprodukcije i u odnosu na životno stanište.
kargo_kult tematski obuhvata repetitivne nizove robe koja se u galopirajućem ritmu proizvodi kako bi zadovoljila sve jaču glad čoveka-konzumenta.
Druga celina je oaza odnosno fotografije prirodnih staništa u kojima se osećamo sve manje lagodno i koja tek povremeno taktički posećujemo i veštački repliciraju urbanom pejzažu. Plod svega toga su beskrajni simetrični talozi proizvoda koji se pružaju u našem vidokrugu, između kojih se pomaljaju obrisi odštampanih pastoralnih prizora, izbledelih na plastičnim ciradama i vozilima gradskog prevoza.
Marija Ratković o izložbi Marka Stojanovića
Reprezentacija na svakoj od fotografija kargo_kult serije kreće se samo u smeru reprezentacije mnoštva, i to na način da mnoštvo zastupa sâmo sebe, potpuno neosetljivo na mogućnost da postane nešto više od toga. Na taj način generiše se istinitost, istina o društvu koju nismo tražili, sa kojom izbegavamo da se suočimo i koju odbijamo da prihvatimo kao svoju, u kojoj postojimo, koju obnavljamo i nastavljamo. Odričući se privilegije mudrog oka istraživača, genija koji vidi ono što drugi ne uspevaju, ovde je oko fotografa naše oko na koje smo zažmurili. Da bismo ostali osvešćeni, politični ili ispravni, mi moramo da odbacimo suvišno, loše, lažno, jeftino i toksično, a jedino to nam ne dozvoljava kargo_kult, stavljajući u fokusinormalizujućionoodvraćajućeimarginalnoizstvarnosti.
Na potpuno isti način na koji pristupa artificijalnom, robi, odnosno mašinski ili ručno proizvedenim artefaktima, Stojanović tretira i prirodu u seriji oaze. Na petnaest fotografija nalaze se prirodne scene posredovane (re)produkcijom, dok se na jednoj nalazi stvarni pejzaž. Očekivana Priroda, odnosno priroda u svomne posredovanom obliku ne postoji, a ono što je od te prirode ostalo su idealizovane predstave i produkcioni estetski zahtev za tim kako stvarna, nepatvorena priroda treba da izgleda.
PROČITAJTE I: milanka-todic-fotografija-kao-umetnicko-delo, najbolja-kic-fotografija-2, dani-arhitekture-u-novom-sadu