0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Marijana Kolarić i 17. Bijenale umetnosti u Pančevu (Kulturni centar) u tesnoj su vezi jer je ona  selektorka i kustoskinja ovog značajnog događaja. Ova autorka nekoliko međunarodnih projekata i izložbi od lokalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja, posebno interesovanje usmerava ka mladima koji su predani umetnosti i tek stupaju na scenu. U toku je zbivanja na međunarodnoj art sceni jer je redovno prati. A stigao je i logo pančevačkog Bijenala, dobar razlog za intervju na korzoportalu.

maja 

Marijana Kolarić

17. Bijenale umetnosti u Pančevu održaće se od  15. septembra do 15. oktobra 2016. godine. Ono uvek  izaziva interesovanje različitih i brojnih umetnika, istoričara umetnosti, kulturnih radnika, autora i stvaralaca , umetničkih kritičara, novinara i brojne publike. Koji koncept zagovarate i koliko je  ovogodišnje Bijenale iskorak u odnosu na prethodna?

Bijenale umetnosti je internacionalna izložba kompleksnog tipa, sa izlagačkom tradicijom od 35 godina, zbog čega predstavlja značajnu manifestaciju u Srbiji u kontekstu pregleda savremenih umetničkih tokova i praksi, te ne iznenađuje činjenica da je u fokusu interesovanja stručne i akademske javnosti. Ove godine Kulturni centar Pančeva organizuje 17. Bijenale umetnosti pod nazivom SEE Art Gates: stanja stvarnosti.

Imajući u vidu da je 16. Bijenale umetnosti Linije vremena: dokumenti 1981-2012 imalo za cilj da redefiniše i revalorizuje značaj Bijenala kao višedecenijske manifestacije, koja je najpre osnovana kao izložba jugoslovenske skulpture, da bi nakon 2000. godina izložba bila transformisana u Bijenale vizuelnih umetnosti kada je dobila internacionalni karakter. U isto vreme potreba za valorizovanjem i redefinisanjem, ne samo značaja već i identiteta Bijenala, otvorila je niz pitanja od kojih i to da li Pančevačko Bijenale umetnosti u ekonomskim uslovima danas ima potencijal da ponese karakter internacionalne, u globalnom smislu, izložbe umetnosti?

U kontekstu nasleđa, kao manifestacija koja je predstavljala institucionalnu podršku i podsticaj za produkciju i pregled jugoslovenske skupture, sa procesom integracije Srbije u širi kulturni i politički prostor Evropske unije, logično se nametnulo da se Bijenale usmeri na geografski prostor jugoistočne Evrope, odnosno zemalja koje su nam u geopolitičkom smislu bliže, ili se suočavaju sa istom ili sličnom istorijskom i kulturnom prošlošću. Tematski okvir ovogodišnjeg Bijenala, s tim u vezi, usmereli smo na pitanje pozicije umetnika na Balkanu i jugoistočnoj Evropi kao i savremene umetničke i kulturne produkcije. Bijenale se ove godine postavlja kao OPEN GATE odnosno otvorena kapija, prolaz za umetnike iz pomenutog dela Evrope ali i kao platforma za aktuelne teme naše trenutne stvarnosti.

logo 17. bijenala

Logo 17. Bijenala umetnosti Pančeva, autor:  Željko Rajačić

Koji umetnici  će biti zastupljeni i zašto su baš oni važni da bi bili predstavljeni na ovogodišnjem Bijenalu u Pančevu?

Selekcija ovogodišnjeg 17. Bijenala umetnosti SEE Art Gates: stanja stvarnosti usmerena je na one umetnike i njihove radove koji problematizuju aktuelne društvene teme i mesta, koji spekulišu o realnosti, životu u globalizujućem svetu, konzumerizmu, identitetima, o aktuelnoj migraciji, etici kao i mnogim ljudskim strastima.

Stanja stvarnosti, kao podnaslov izložbe, upućuje na težnju ka spoznaji bivstvovanja ovde i sada, na neophodnost posedovanja stava, perspektiva, različitih pogleda, pristupa, raspoloženja, mentaliteta…  Život danas znači život u mikrodruštvima koja su međusobno prožeta na razne načine, takav život ne pruža uvek osećaj života u savršenom svetu, ali nam dopušta da na njega gledamo humanije, ljudskije i sa više empatije.

Ovom izložbom želimo da prikažemo mnoga lična posmatranja umetnika koja su u osnovi humana, realna, iskrena i senzibilna, dok kroz prateći program: radionice, razgovore, tribini i stručne skupove omogućimo podsticanje novih znanja i iskustva iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture, boljeg razumevanja ideje i jezika savremene umetnosti, ali i problema i izazova sa kojima se kultura i umetnost suočava trenutno na tlu jugoistočne Evrope. Cilj ovogodišnjeg Bijenala je da nas poveže jedne sa drugima, da nas približi spoznaji o tome šta znači biti živ i biti čovek danas.

Predstavićemo radove Ivana Grubanova, Marius Berčea, Ibra Hasanovića, Tanje Ostojić, Anura Hadziomerspahića, Timee Anite Oravec, Albana Hajdinaja, Tatjane Milošević, Nevene Prijić, Tanje Juričan, Predraga Popare i drugih dok će umetnička grupa Under Realism na otvaranju izvesti dvočasovni  Speed painting.

tanja ostojic Misplaced Woman

Tanja Ostojić: Misplaced Women? Performans na Međunarodnom aerodromu u Geteborgu

 Katalog Bijenala je prepoznatljiv i zaštitini znak ovog najvažnijeg umetničkog događjaja  u Pančevu i u Srbiji i svakako predstavlja dragocen segment programske aktivnosti. Kako ste ga zamislili?

Akcentovanjem geografskih odrednica South-jug, East-istok koje uvek nose političku preferenciju želimo da stvorimo jednu vrstu retoričke spekulacije koja bi bila osnov za kritičko mišljenje u okviru kojeg se može dovesti u pitanje etimologija i značenje datih termina u Evropskom kulturnom i političkom kontekstu  danas. Polazeći od pretpostavke Arjun Appadurai da su istorije te koje stvaraju geografiju a ne obrnuto: „Histories produce gegographies and not vice versa“, katalog ovogodišnjeg Bijenala planirali smo tako da sadrži tekstove koje bi predstavljali uvod za širu debatu ili razgovor koji bismo organizovali u toku Bijenala. Na primer tekst Nikole Dedića Umetnost u uslovima perifernog kapitalizma progovara o poziciji savremene umetnosti i kulture i njenoj produkciji i pravi paralelu između perioda Jugoslavije i danas.  Razgovori, odnosno intervjui sa Tanjom Ostojić, umetnicom srpskog porekla i Timeom Oravec umetnicom mađarskog porekla, koje žive i stvaraju u Berlinu, a čiji umetnički radovi na najdirektniji način govore o poziciji umetnika odnosno umetnice koja dolazi iz istočne i jugoistočne Evrope, pitanjima legalne/ilegalne migracije kao deo prisilnih teritorijalnih kretanja najčešće visokoobrazovanih u nadi za ostvarenjem posla, boljeg standarda i kvalitetnijeg života, paralelne su kretanjima današnjih ilegalnih migranata. U njihovim radovima dovodi se u pitanje jednakost unutar političkog, društvenog i kulturnog prostora Evropske unije.

anur hadziomerspahic

Anur Hadžiomerspahić: Konzumerizam, print, 2001

Bijenale u Pančevu uvek osvaja različite prostore. Šta ste planirali za ovogodišnji koncept? Koji će se prostori otvoriti  za prezentaciju umetnika i njihovih radova?

Kako bismo privukli što više publike, selektovani radovi u skladu sa svojom poetikom ulaziće i u nekonvencionalne prostore poput šoping centra, super marketa, zgrada industrijskog nasleđa ili praznih objekata bivših društvenih preduzeća koji još uvek tragaju za novim identitetom. Poetika rada biće vodič za pronalazak adekvatnog prostora u želji da na što bolji način izrazi svoju poruku i komunicira sa publikom. Jedan od primera je rad Anur Hadziomerspahića Human Conditions – serija plakata koja će biti predstavljena u šoping centru Aviv park u Pančevu. Zahvaljujući sjajnoj saradnji i podršci menadžment tima Aviv parka dobili smo mogućnost da koristimo i taj prostor. Sama postavka biće takva da na prvu loptu neće izgledati mnogo neubočijano u datom prostoru, jer se autor služi jezikom advertajzinga kako bi preneo poruku.

Sa kojim izazovima se suočavate i šta vas čeka do potpune realizacije Bijenala?

Najveći problem u organizaciji ovogodišnjeg Bijenala su pre svega sredstva, odnosno budžet kojim raspolažemo. Izdvojeno je manje sredstava nego što je to bilo ranijih godina, ali uz pomoć rukovodstva Kulturnog centra Pančeva kao i resornog organa za kulturu u gradu, od kojih dobijamo podršku, nadamo se da će i to biti rešeno. Kao i svake godine dodatna sredstva tražena su i dobijena od Ministatva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine. Još uvek čekamo rezultate nekih drugih konkursa i sponzorstva kako bismo bili sigurni da će Bijenale biti u mogućnosti da se realizuje u zamišljenom okviru i zablista u svom sjaju.

Snežana Baralić Bošnjak

PROČITAJTE I: ivan-grubanov-i-ujedinjene-mrtve-nacije/mirko-lazovic-nova-umetnost,ntervju-predrag-vranesevicmuzika-uvekintervju-zvonko-makovic-vizuelna-kulturaslavimir-stojanovic-pomeram-svoje-granicerazumeti-umetnost-novi-cikuls-predavanjakakva-je-prica-tvojih-carapa

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *