Danas, pre 31 godinu održan je Live Aid, jedan od najvećih muzičkih i humanitarnih događaja ikada. Toga dana svet se sakupio i posmatrao koncert najvećih pop i rok muzičara: 100.000 ljudi na stadionu Vembli u Londonu, 100.000 ljudi na stadionu Dž. F. Kenedi u Filadelfiji i milioni, milioni, možda i cela milijarda tv gledalaca kojima su muzičke zvezde prenosile poruke o velikoj gladi u Podsaharskoj Africi. Predvodili su ih inicijatori kampanje, Bob Geldof (Boomtown Rats) i Midge Ure (Ultravox).
Live Aid (naslovna strana DVD izdanja)
Svet se tada ujedinio oko jedne ideje, a televizija je bila adekvatna alatka kojom su poruke sa ovih koncerata prenete našom planetom. Nije bilo mesta za favorite i autsajdere. Svi su bili prvi i svi su dobili priznanja. Gledaoci su kroz koncert saznali šta se dešava u Podsahraskoj Africi, o katastrofi u kojoj su stradali deca, žene, bolesni i zdravi. Koncert je pomogao da se pojača svest da bogati deo sveta mora da pomogne siromašnim i bolesnim ljudima, posebno u Etiopiji, u kojoj je u tom trenutku vladala velika glad.
Ceo projekat u više zemalja, Band Aid, USA for Africa i naša Yu-Rock Misija je postao deo istorije popularne kulture i humanitarnog rada. Gledaoci, izvođači, organizatori, donatori, svi koji su kreirali i gledali krunu, koncert Live Aid 13. jula 1985. su učestvovali u njemu. Ipak, nastupi nekih muzičara su ostali zapamćeni do današnjih dana. Organizator spektakla Bob Geldof je bio primetno nervozan, da sve funkcioniše kako je zamislio. Phil Collins je bio prezaposlen, ali nonšalantan, David Bowie elegantan, Sting miran, pomalo suzdržan i strog (hajde da čujemo vas). Nasuprot njemu, Bono Vox je bio otvoreniji, na granici naredbodavca (pevajte, vi znate reči). Live Aid je pomogao grupi U2 da postane planetarno poznata i popularna. Tome su pomogli pritisci fanova iz publike, ali i ponašanje Voxa na sceni. Za razliku od Londona, u Americi je bio veoma topao dan. Publiku su stalno polivali vodeni topovi. Džek Nikolson kao voditelj programa je bio na visini zadatka, izgleda da su najbolji utisak ostavili Judas Priest, Tom Petty, Neil Young. Amerika je uvek negovala tvrđi zvuk.
Jugoslovenska radio i televizija uživo je prenosila veći deo događaja. Ponekad je dolazilo do preplitanja dešavanja u dva grada, a akcenat je ipak bio na Vembliju. U televizijskim studijima u Beogradu i Zagrebu je bilo tehničkih propusta, koji su dozvoljeni kada se rade složeni direktni prenosi. U jednom trenutku čulo se iz off-a nema veze breee i to nikome nije zasmetalo. Poznati fotograf Branislav Brajan Rašić je bio na koncertu u Londonu i radio svoj posao. Kada se na video bimu pojavio spot Yu-rock misije Za million godina, ponosno je zapevao. Spot ove pesme je uključen u Live Aid DVD izdanje iz 2004. godine.
Jugoslovenski Live Aid se dogodio mesec dana ranije na stadionu Crvene zvezde u Beogradu, kao kruna support projekta Yu-rock misija, u okviru kojeg je snimljen singl Za milion godina. To je bio prvi koncert u okviru globalne kampanje za pomoć gladnima u Africi. Na koncertu u Beogradu je jedva bilo 20.000 ljudi, daleko manje nego što se očekivalo. Veče je bilo kišno i mladi su odlučili da ostanu kod kuće. Bajaga je te 1985. godine bio velika zvezda u usponu, pa je za njegov nastup vladalo najveće interesovanje. Zato će Zažmuri, pod šibicama i upaljačima, ostati slika koja je sa jugoslovenskog Live Aid-a otišla u svet.
Za milion godina je bila domaći pandan pesmama Do they know its Christmas i We are the World. Ideju je inicirao Peca Popović, pesmu je komponovao Dragan Ilić, klavijaturista Generacije 5, tekst je napisao Mladen Popović, producirao Saša Habić, omot singla je dizajnirao Jugoslav Vlahović. Časopis Rock je podelio 150.000 singlica u sklopu svog tiraža. U kreiranju pesme su učestvovali rok muzičari iz svih jugoslovenskih republika, osim Crne Gore (da li neko zna nekog iz Crne Gore?). Pevali su, redom, Oliver Mandić, Sergio Blažić, Bebek, Marina Perazić, Bajaga, Vesna Xenia Vrandečić, Zorica Kondža, Aki, Slađana, Dado Topić, Massimo Savić, Zdravko Čolić. Solo na gitari svira Vlatko. Međutim, pažljivo posmatranje spota dosta govori o stavovima muzičara prema projektu i rok muzici uopšte. Sergio Blažić je već bio veoma bolestan, ali se odazvao pozivu da učestvuje. Oliver Mandić svojim izgledom pokretima glumi čoveka-ženu sa posebnim potrebama, Vlatko Stefanovski paljevina kakav je uvek i bio, Dado Topić je veliki šmeker. Ipak je najzanimljivije ponašanje Bore Đorđevića i Gorana Bregovića, dve možda najveće zvezde jugoslovenskog roka svih vremena. Nisu učestvovali u snimanju pesme i na završnom koncertu. Međutim, u spotu su obojica tu, ali kao da su odsutni, kao da ih neko naterao da dođu, posebno Bregović koji čak ni ne peva, već pije neku tečnost i okolo zavitlava. Odnos kreatora projekta prema Srđanu Šaperu i Vladi Divljanu govori da oni još uvek nisu imali kultni status kakav su kasnije dobili. Tu je i Jura, međutim, nema Milana, Rundeka, Caneta, Gileta, Džonija, Koje, perjanica novog talasa. Katarina, Brejkersi i Orgazam su ipak svirali na koncertu na stadionu.
Yu Rock Misija spot
Arhiva / Ko je bio u spotu:
BEOGRAD (10): Generacija 5, Oliver Mandić, Bora (Čorba) Đorđević, Idoli (Divljan, Šaper), Slađana Milošević, Igor (Džakarta) Popović, Ljuba (Tunel) Ninković, Peđa D Boy, Bajaga (+Cukić), Aske
ZAGREB (4): Parni valjak (Aki, Hus), Jura (Film) Stublić, Massimo (Dorian Grej), Dado Topić
SARAJEVO (4) Divlje jagode (Alen, Sead), Bijelo dugme (Brega, Tifa), Zdravko Čolić, Željko Bebek
LJUBLJANA (2): Anja (Videosex) Rupel, Zoran (Lačni) Predin
SPLIT (2): Zorica (Stijene) Kondža, Doris (More) Dragović
RIJEKA (2): Marina (Denis) Perazić, Vesna (Xenia) Vrandečić
SKOPLJE (1): Vlatko (Leb i sol) Stefanovski
PULA (1): Sergio (Atomsko) Blažić
Live Aid koncert na JFK stadionu
Ovako su o Live Aid koncertu u Londonu i Filadelfiji 13. jula 1985. rekli poznati domaći rok muzičati toga doba:
Massimo Savić, Dorian Gray: to je bila povijest. Gledao sam cijeli koncert i svakih pola sata govorio: ljudi, ovo je povijest. Drago mi je što ću moći jednog dana da kažem unucima: sjećam se tog dana, to je bilo 13. jula 1985.
Vlatko Stefanovski, Leb i sol: poludeo sam kada su izašli Statuo Quo, odmah sam znao da će biti fešta. Straćno su mi se Queen dopali. Sting je bio odličan jer se potpuno okrenuo džez muzici. Bowie je bio strašan, čekali smo 2.000 godina da se ovo desi.
Gile, Električni orgazam: sve mi se dopalo, to je bio strašan koncert. Džeger, Feri, Šade, zvuk odličan, neverovatna organizacija, uopšte mi nije smetalo što su tu i tamo otkazivali mikrofoni.
Dr Nele Karajlić, Zabranjeno pušenje: fantastičan maherski medijski potez kapitalizma. Ako Bob Geldof dobije Nobelovu nagradu za mir, koji je davao izjave protivne onome što sada radi, onda će to biti apsolutni poraz rokenrola. Suštinski problem je u tome ko ima a ko nema. A to se može riješiti nekim drugim stvarima, a ne dobrotvornim koncertima rokenrol muzičara.
Izjave su preuzete iz časopisa Rock, broj 78, 1985.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: https://korzoportal.com/intervju-velid-dekic, srdan-gojkovic-gile-frontmen-elektricnog-orgazma, intervju-predrag-vranesevicmuzika-uvek, haustor-treci-svijet-i-bolero