0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Željka Gavrilović živi u Valjevu. Od 2011. godine bavi se fotografijom, a prvu izložbu imala je u Španiji. Priprema novu, martovsku u Zrenjaninu. Za korzoportal govori o svojim umetničkim opredeljenjima među kojima je trenutno fotografija najvažnija.

foto zeljka

Željka Gavrilović

Zbog čega je fotografija došla u vaš život, ili ste vi došli u svet fotografije?

Mislim da sam po vokaciji umetnik. Kada je trebalo upisati studije dvoumila sam se između slikarstva, književnosti, psihologije. I odlučila da mi ljubav ne bude profesija. Umetnost je ljubav. Psihologija je vrlo vredan intelektualni zanat. Pa, shodno svojoj vokaciji pisala sam, slikala… zatim izdala knjigu kratke proze, objavljivala u najuglednijim srpskim književnim časopisima poput Letopisa Matice srpske, pančevačkog časopisa „Sveske“. Kasnije je došla fotografija, gotovo slučajno i osvojila me.

 Vaše fotografije obuhvataju rekla bih – život. Nemate određenu temu kojom se bavite, ili se varam?

U pravu ste. Fotografišem život u svim njegovim pojavnim oblicima. Neke teme , naravno, više volim: život, minimalizam, detalj, ali najtačnije je da zapravo nemam opredeljenje. Sve što mi zaokupi pažnju postaje tema.

16897759897_657286e056_b-reflex-ljilja-simonida-1920

„B-reflex-Ljilja-Simonida-1920“

 Gde objavljujete fotografije? Volite li izložbe?

Objavljujem na nekoliko mesta, a Flickr ( “Find your inspiration”, galerija slika, jedna od društvenih mreža, prim.korzoportal)  mi je najomiljeniji. Što se tiče izložbi, pored nekoliko grupnih, od 2011. godine imala sam pet samostalnih, a 10. marta, u Zrenjaninu imaću i šestu. Izložba u Zrenjaninu je repriza izložbe “Blues” koja je u septembru 2016. bila u Valjevu.

Blues

„Blues“

Izložbe su  posebno zadovoljstvo. Prvi put sam izlagala 2011. godine u Španiji, po pozivu, bila sam jedan od 13  autora. Napominjem da sam te, 2011. tek počela da se bavim fotografijom. Potom sam 2012. imala izložbu u Valjevu, gde živim i radim, izložbu naziva „I, personaly“.To je bila demonstracija umetnosti, detalja i minimalizma.

unnamed

„Still life with apples“

Treća je spomenuti „Blues“ 2016, koja prati poseban, melanholični pogled na svet koji stalno beži, daje nam se fragmentarno, u naslućivanju, ostavlja nas upitane i nespokojne na zamršenim putevima traženja istine, četvrta je bila iste godine na Rudniku kod Gornjeg Milanovca. Tu sam provela detinjstvo i uprkos činjenici da je Rudnik više od pola godine pod snegom, zapamtila sam ga kao svetlost na sve moguće načine. Izložba je zato i naslovljena „U susret svetlu“ i poklonjena mestu koje je imalo ogroman uticaj na moj rast i razvoj u svakom smislu. Moja peta izložba koju je otvorio, a prethodno i „krstio“ Slobodan Šijan  kao “Noir”, jer ga je odmah podsetila na crni film, bila je u decembru 2016. u Beogradu.  Ne bih objašnjavala šta sobom nosi i u čoveku budi crni film. Dakle, moje su izložbe uvek u tesnoj vezi sa mojim intimnim doživljajem sveta i svoga iskustva, volim kratke, jake naslove, mada to nije od presudnog značaja.

Koliko se podudaraju, ili ne, vaš  i stvarni svet?

Podudaraju se tamo gde realnost samog života to nalaže, a to su porodica, socijalna sfera, posao… U umetnosti nema podudaranja. Svet umetnosti je realni svet koji prolazi kroz naša čula, senzibilitet, imaginaciju, pa, konačno i umeće. I pojavi se kao magija !!!

 Gde pronalazite uporišta?

Uvek  sam samoj sebi oslonac. Hvala ocu koji me je tome naučio.

Ko je u stvari Željka Gavrilović?

Majka, psiholog, prijatelj ljudima, multitalentovana osoba. Sklona samovanju,  malo divlja i nepokorna , danas bi se reklo „žena sa stavom“. I, da, ja sam melanholik u meri kada se to ne mora lečiti.

Dušana Buzadžić

PROČITAJTE Ivladimir-cervenka-umetnik-fotografijemarta-kis-butterer-zena-umetnostmilanka-todic-fotografija-kao-umetnicko-delo

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *