1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

 

 Galerija Matice srpske čuva naše nacionalno umetničko blago. Ono što nije vidljivo na prvi pogled  kao što su slike, jeste njeno Konzervatorsko odeljenje čiji vrhunski stručnjaci leče oštećene slike. O tome za Korzo Portal govori pomoćnica upravnice Daniela Korolija Crkvenjakov, konzervatorka.

 DSCN0827

Daniela Korolija Crkvenjakov

Kako je nastala konzervatorska radionica Galerije Matice srpske?

Muzej može da funkcioniše i bez konzervatorske radionice, ali u tom slučaju mora da nađe rešenje za taj deo posla. Mnogo je bolje kada muzej ima svoje konzervatorsko odeljenje – to je onda služba koja strateški razmišlja, dobro poznaje fond i zna šta treba raditi. Drugo, to omogućava da se tada pored bazičnog posla održavanja i provere stanja dela, kontrole prostora i manjih intervencija razvijaju i segmenti rada koji prelaze u ozbiljnije istraživanje. Ali to može samo kada se steknu uslovi i tradicija, kada postoji dovoljan broj ljudi i kapaciteta, a to se desilo u GMS.

unnamed

Konzervatori u radionica Galerije Matice srpske

U GMS Konzervatorsko odeljenje postoji formalno od 1960, iako su prvi konzervatori su zaposleni još 1950. To su bili počeci planske organizovane zaštite kulturnog nasleđa posle Drugog svetskog rata kod nas i u tom smislu je Galerija Matice srpske bila jedan od retkih muzeja, pored Narodnog muzeja u Beogradu, koja je imala svoje konzervatore. Sada imamo šest konzervatira, ni mnogi svetski muzeji nemaju ih više. Važnije je da to budu ljudi koji imaju odgovarajuća znanja i veštine, jer se u poslu  kombinuje zanatska veština sa specifičnim širokim, multidisciplinarnim znanjem. Iako to jeste vrsta zanatske veštine, konzervacija je odavno to prevazišla i na putu je da bude nauka. Potrebna su nam znanja iz istorije umetnosti, filozofije, etike zaštite kulturnog nasleđa, potrebna su znanja iz prirodnih nauka – hemije, fizike biologije, iz digitalnih tehnologija. Dokumentacija 3D, dokumentacija multispektralne analize su već normalna stvar koju primenjujemo kod nas. Konzervator je vrsta renesansne ličnosti koja pokriva jako široki spektar naučnih oblasti.

 OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Stručna rasprava 

S kojim ustanovama sarađujete?

Imamo saradnju sa brojnim fakultetima i institutima koji imamju laboratorije, jer Galerija Matice srpske nema takvu opremu. Opredelili smo se da na tom planu razvijamo partnerstva, jer je to logičnije i isplativije – sarađujemo sa Institutom u Vinči, novosadskim Tehnološkim i  Prirodno matematičkim fakultetom, sa kolegama iz drugih institucija koje imaju delove opreme, na primer sa beogradskim Narodnim muzejom, Pokrajinskim i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i oni su nam česti gosti, zajedno radimo na ispitivanju našeg fonda i na projektima koji se vezuju za rad galerije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

D.K.Crkvenjakov pregleda materijal u Vladičanskom dvoru u Temišvaru

Poslednjih godina težište konzervatorskog rada se pomerilo van zgrade Galerije Matice srpske. Naš fond je uglavnom sređen i kada povremeno uzmemo slike iz fondova za izložbe ili zbog neke generalne revizije, često se bavimo rekonzervacijom, jer naše konzervacije za fond nisu urgentne. A opredeljenje GMS je da se promoviše i širi ovo nacionalno blago koje imamo, jer smo nacionalna galerija. Proučavamo  veze i sa srodnim regionima – tradicionalno sarađujemo sa našim eparhijama u Mađarskoj i Rumuniji na našem nasleđu koje se nalazi pod administracijom druge države sticajem istorijskih okolnosti. To jeste za njih manjinsko nasleđe i nije  im u centru pažnje, pa je zato logično da naša država brine i finansira takve međunarodne projekte. To nasleđe je dugo bilo po strani. Generalno, konzervatora ima malo u Srbiji i ne može se sve postići, ali Galerija Matice srpske radi kao da nas je pet puta više. Zaljubljenici smo i posvećenici posla.

Priprema ikona za transport (Zvonik Srpske pravoslavne crkve Sv. Georgije u Pešti)

GMS ima dobru saradnju sa italijanskim konzervatorima.

Italijanski konzervatori su među najpoznatijim u svetu,  ako nisu i prvi na tom polju. Oni su i odlični markenting menadžeri za svoje znanje i imaju šta da pokažu. Njihov pristup karakteriše poštovanje istorijskih tragova na delu, koncept patine je potekao od njihovih istraživača u prvoj polovini 20. veka. U domenu saradnje na zaštiti kulturnog nasleđa Srbija i Italija strateški sarađuju – naša zemlje je primila velike donacije, sarađuje sa brojnim institucijama, pa smo se i mi uključili. Tako smo u 21. veku dobili snažan impuls razvoju novih pristupa u zaštiti i počeli da koristimo razne nove tehnologije. To je najviše zasluga saradnje sa italijanskim kolegama. Uspostavili smo veze i saradnja se fanstastično  razvija i grana. Sada smo u poziciji da biramo projekte koji nam se dopadaju. Ali je trebalo stići do toga!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Galerija Matice srpske – Otvoreni atelje 

Šta je sadržaj Otvorenog ateljea Galerije Matice srpske?

Važan segment našeg rada je privlačenje javnosti i zato smo počeli Konzervatorske priče, koje su prerasle u Otvoreni atelje. Celi delovi konzervatorskog tretmana odvijaju se javno u prostorima stalne postavke, pred očima publike, praćeni manjim izložbama, predavanjima i prezentacijama u kojima se objašnjava multidiscilinarni konzervatorski postupak. Prošle godine (2014) imali smo tri ciklusa Otvorenog ateljea koja su izavala interes publike. Dok radimo u prostoru postavke, publika naiđe i vidi. Uvek možemo da im objasnimo šta i kako radimo, koji su postupci… Reći ću vam nešto čime se rukovodim u ovom projektu, a to su reči direktora Nacionalne galerije u Peruđi Fabija de Kirika koji se puno bavi zaštitom kulturne baštine u savremenom društvu – on ističe da o sudbini kulturnog nasleđa ne treba da odlučuju  samo usko specijalizovani stručnjaci, već je to pravo svih građana pošto je kulturno nasleđe vlasništvo društva koje ga je iznedrilo. Zato građanin ima pravo da donosi odluke o njegovoj sudbini. Meni se dopao taj stav, jer je u skladu sa savremenim trenutkom. Ali da bi javnost mogla da odlučuje o nasleđu mora nešto i da zna. Naš Otvoreni atelje služi jednoj vrsti edukacije i zato mi je drago da ga imamo, jer trasiramo put ka javnosti, odnosno obrazujemo je da bi mogli da budu aktivni činioci u oblasti zaštite kulturne baštine.

Dušana Buzadžić

 Ključne reči: Galerija Matice srpske, Odeljenje konzervatora, Otvoreni atelje, Fabio de Kiriko, koncept patine

http://www.galerijamaticesrpske.rs

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *