7+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Povodom održavanja 56. Venecijanskog bijenala korzoportal  u nekoliko nastavaka objavljuje delove  iz knjige Fransin Proz „Pegi Gugenhajm – Sablazan savremene umetnosti“. Pegi Gugenhajm je u Veneciji osnovala jedan od svojih svetski poznatih muzeja. Odabrali smo delove koji se odnose na njen život u Veneciji.  Govorila je  – „Ja nisam kolekcionar umetničkih dela. Ja sam muzej“. Ovo je drugi deo iz knjige, korzoportal. Foto: Snežana Mišić

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Venecijansko bijenale nastalo je krajem devetnaestog veka, a danas još uvek ima veliki uticaj. Tu možemo videti poznate umetnike, kritičare, trgovce umetničkim delima i kolekcionare, koji dolaze da bi izlagali ili posmatrali umetnička dela izložena u nizu paviljona koji se nalaze u kvartu Arsenale. Svaki paviljon predstavlja jednu stranu zemlju i sadrži postavku umetnika koji odatle dolaze. Veličina Pegine zbirke obezbediće širi i manje nacionalistički pogled na ono što je važilo u umetnosti u proteklih trideset godina, kao i na tadašnje umetničke smerove u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

 

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Grčki paviljon ostao je zapušten, zatim je dodeljen Pegi, a talentovanom venecijanskom arhitekti Karlu Skarpi dat je zadatak da ga preoblikuje. Njena postavka otvorena je na samom početku Bijenala, šestog juna. Postigla je veliki uspeh. Evropski posetioci puno su govorili o njoj, a mnogi od njih nikada nisu videli radove apstraktnih ekspresionista. Njihovo znanje o savremenoj umetnosti bilo je do tada veoma ograničeno. Pegi je bila zadovoljna. U svojim memoarima napisala je da se, videvši svoje ime među nazivima evropskih zemalja, osetila „kao da je postala nova država u Evropi“. Ponosno je obilazila svoj paviljon sa gostima koji su tog leta prolazili kroz Veneciju. Među njima su bili: Alfred Bar, Mark Šagal, Mata, bračni par Rajs, Roland Penrouz i njegova žena Li Miler.

Nakon završetka Bijenala, Pegina zbirka bila je poslata u Firencu i Milano, a kasnije za Amsterdam, Brisel i Cirih. Pregovarala je sa italijanskom vladom o tome koliko bi morala da plati za carinske takse u slučaju da želi da trajno premesti svoje slike i skulpture u Italiju. Posle izložbe u Cirihu, zbirka je zvanično obeležena kao da dolazi iz Švajcarske, te je carina obračunata po nižoj stopi. Pegi i njena zbirka ponovo su bile na okupu u Veneciji 1951. godine.

 

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Do tada se već uselila u Palaco Venijer dei Leoni. Kupila je ovu palatu čija je gradnja počela u osamnaestom veku, ali je ubrzo prekinuta, te je jednospratna građevina koja je gledala na Veliki kanal u kvartu Dorsoduro bila dugo poznata kao nezavršena palata. Budući da se zdanje smatralo nedovršenim, nisu bila primenjena ista stroga ograničenja koja se odnose na promenu građevinskog plana, izmene u samom zdanju i pregrađivanja, kao na druge venecijanske znamenitosti. Pegi se usredsredila na preuređivanje svog novog doma. Kada su se planovi za drugi sprat pokazali kao teško izvodljivi, u vrtu je dodala paviljon koji se nazivao barchessa (ova reč korišćena je na selu i označavala je prostorije gde se čuvalo seno). Postavila je svoje slike i skulpture po sobama, kao i van zgrade, što je trebalo da označi prelaz između tradicionalne venecijanske elegancije i nečeg slobodnijeg i savremenijeg. Ukrašavanje ove palate dugo je trajalo. Pegi je 1961. godine zaposlila Kler Falkenštajn da ukrasi kapiju koja se i danas može videti. Ručno je varena od komadića gvožđa, a dobila je svetliju boju blistavih krhotina murano stakla.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Pegi je odmah osnovala salon i postala domaćica zabava i večera na koje je pozivala širok krug gostiju, kao što su bili princ Filip, Tenesi Vilijams, Đakometi, Meri Makarti i Truman Kapote, koji je proveo dva meseca u njenoj kući sastavljajući knjigu Muze su se čule, na osnovu svojih priča o putu po Sovjetskom Savezu. Rešen da smrša, Kapote je terao Pegi da drži dijetu zajedno sa njim, dozvoljavajući joj da jede samo ribu i „lagani ručak od jaja“. Pesnik Čarls Rajt sećao se vremena kada je bio student sa Fulbrajtovom stipendijom u Veneciji tokom velikih poplava krajem šezdestih godina. Kako je voda rasla, on je našao pribežište na jednoj veoma živahnoj zabavi u Peginoj palati gde je bio veoma toplo primljen. „Sinbad Vejl“, prisećao se, „svima je sipao piće.“

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Pit Mondrian

Otprilike u isto vreme, dramaturg Džon Ger došao je da vidi Gugenhajm zbirku upravo pošto je izložba završena. Bilo je određeno da muzej bude zatvoren nekoliko dana. Sticajem okolnosti, zbirka je trebalo da bude ponovo otvorena za posetioce tek nakon što bi Ger napustio Veneciju. Čvrsto odlučivši da vidi ove radove, snažno je pokucao na vrata. Posle dužeg čekanja, otvorila mu je „žena u kućnoj haljini“. Provela ga je kroz svoju palatu, bez žurbe, opušteno se upustivši u razgovor o slikama. Kada ju je na kraju upitao da li ona tu radi, ona mu je odgovorila: „Ja sam Pegi Gugenhajm!“ Ovo nije bio jedini slučaj da je Pegi nekog posetioca povela lično u razgledanje. Odlučno, čak i na dramatičan način, opirala se predlogu Herberta Rida da zbirku ne treba otvoriti za javnost.

Pegi je nastavila da otkriva i podstiče mlade italijanske umetnike čije radove je dodavala u svoju zbirku. Među njenim novim štićenicima bili su i Edmondo Bači i Tankredi Parmeđani. Tada je odlučila da otvori svoju kuću za posetioce nekoliko puta nedeljno, te su ona i njeni gosti na neki način živeli u muzeju. To je bilo donekle zbunjujuće. Džon Ričardson prisećao se kako su mu turisti često upadali u spavaću sobu dok je živeo u Peginoj palati. Mislili su da je to uključeno u obilazak muzeja…

Prevod na srpski: Konstantin Cicimelis

„Pegi Gugenhajm – Sablazan savremene umetnosti“, “ Clio, Beograd, 2016

Fransis Proz, Pegi Gugenhajm – Sablazan savremene umetnosti, Clio, Beograd 2016. 

clio.rs

PROČITAJTE Iknjiga-pegi-gugenhajm, na-licu-mesta-venecijansko-bijenalefoto-esej-venecijansko-bijenale-najavljeno56-venecijansko-bijenale-all-the-worlds-futuresintervju-lidija-merenik-venecijansko-bijenalehujedinjene-mrtve-nacije-srbija-na-predstojecem-56-venecijanskom-bijenalu

 

 

7+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *