Nedavno sam guglajući otkrila da se Sigmund Frojd rodio u Pšiboru, gradiću u Češkoj. Nemačko ime ovog moravskog mesta je bilo Frajberg, a tu se iste 1856. rodio i moj pradeda. Pala je odluka, ustvari nastala želja, da sa mužem posetim ovaj istorijski gradić. Navigacija u autu pokazuje da je udaljenost Novi Sad – Pšibor 760 kilometara. Putujemo preko Budimpešte, Đera, Bratislave i Brna. Od Pšibora do Brna razdaljina je 132 km, do Praga 300, do Beča 270, a do Krakova oko 160 . Odosmo! Za korzoportal Manja Holodkov.
Pšibor
Glavni trg je Frojdov trg, naš pansion je Frojdov san, a tu je i Frojdova ulica i u njoj pekara Kod Frojda, pa Frojdov pab i, naravno – Frojdova rodna kuća. Moto Muzeja je Frojdova misao – A joke is the most social spiritual achievement (Šala je najdruštvenije duhovno dostignuće, prim. korzoportal)
Rodna kuća S. Frojda
Ispred kuće je bakarna replika Frojdovog kauča i poruka – Sedi i meditiraj – ustani i realizuj! Posetioci obožavaju da sednu ili legnu na ovaj kauč i da se fotografišu.
Kuća je pretvorena u muzej 2006, kada je bilo 150 godina od rođenja čoveka koji je (donekle) promenio poimanje naše psihe. Ime mi je bilo Sigmund Frojd. Otvaranje muzeja je bilo izuzetno svečano, uz prisustvo Frojdovih potomaka koji su muzeju poklonili knjigu koju je Sigmund kao desetogišnjak dobio kao nagradu za uspeh u školi. Na početku obilaska Muzeja dobili smo slušalice i ušli u prostoriju u kojoj će biti prikazan video, a o Pšiboru i sebi pričaće nam Frojd „lično“. Sledili smo njegov glas… Zamolio nas je odaberemo mesto i sednemo.
Čuli smo da je u Pšiboru živeo prve tri godine i da mu je Pšibor zauvek ostao kao kuća, a Moravska – domovina. Pričao nam je da se seća svoje češke dadilje Monike koja ga je vodila u šetnje po prelepoj okolini, koja ga je učila češki i vodila na nedeljne mise u katoličku crkvu, što je sve trajno uticalo na njegovo odrastanje i život.
Kada se video završio Frojd nas je „zamolio“ da pogledamo šta piše na stolici koju smo odabrali za sedenje, jer – ništa nije slučajno.
Na mojoj je pisalo – Svako dođe do tačke u kojoj izgubi iluzije o bližnjima koje je stvorio u mladosti, na stolici mog muža Vlade – Ne zaboravi da svako jutro kažeš: Život je fantastičan!
Na spratu smo obišli radnu sobu koja predstavlja biblioteku Frojdovih radova koje je dozvoljeno pogledati i čitati, a tu je i maketa čuvenog Kauča. Tu smo čuli priču da je Frojd imao kerušu Jofi i da je zapazio da se Jofi smirivala na kauču, pa mu je to dalo ideju da i za pacijente koristi kauč. Jofi je odredjivala i mesto na kome će biti kauč tako što je odbijala da se popne na njega dok ga ne pomere na mesto koje joj odgovara.
Sledeća soba pripada više snovima nego realnosti, a u njoj su fotografije i mape Pšibora iz Frojdovog doba oslikane stilizovanim žutim cvećem čime se stvara utisak bajkovite nostalgije.
Nakon preseljenja porodice u Beč Sigmund Frojd je samo jednom posetio rodni grad. Kada je imao 17 godina došao je na raspust sa školskim drugom Emilom čija porodica je živela u Pšiboru. Kuća Emilovog oca, bogatog industrijalca Flusa, bilaa je luksuzna i to je zbunilo Sigmunda, a na tu zbunjenost pojavila se i Emilova sestra Gizela. Sigmund se silno zaljubio u petnaestogišnju Gizelu. Šetali su se livadama uz reku Lubinu držeći se za ruke. Gizelina žuta haljina, žuti maslačak u poljima, i žuta boja uopšte, imale su veliki značaj u kasnijem Frojdovom životu. Gizela je ubrzo otputovala na letovanje, a ostatak boravka kod Flusovih Sigmund je proveo u dugim šetnjama i više mu se nikada nije ukazala prilika da poseti svoj rodni grad.
Jedna soba je izložbeni prostor čuvenog češkog karikaturiste Vladimíra Jiráneka
U poslednjoj sobi su planovi za budućnost Muzeja. U planu je osnivanje Frojdovog naučnog Centra u Pšiboru. Izložene su makete građevina koje će se zidati oko Muzeja. Tu je i kompjuter na kome se može videti položaj planete 4342 koja je otkrivena 1987. godine i dobila je ime Sigmund Frojd.
Današnji gradić Pšibor ima nešto manje od 9.000 stanovnika i mnoštvo kulturno-istorijskih spomenika. Zbog predanog obnavljanja istorijskog nasleđa proglašen je Istorijskim gradom 2016.godine što mu je donelo veliku novčanu pomoć za dalju obnovu i nove projekte od češkog ministarstva kulture. U restoranima se nudi plzenjsko pivo radegast, a jedu se italijanska jela! Samo u restoranu – kuglani „Zlatna zvezda“ možete pojesti veprov gulaš i knedle sa slaninom. Šta bi na to rekao Sigmund Frojd, svetsko ime koji se rodio u istom ovom gradiću, iste godine kada i moj pradeda? Život je čudo, zar ne?!
Tekst i fotografije: Manja Holodkov
PROČITAJTE I: dzulijan-barns-sum-vremena, edvard-munk-i-astrofizika, trst, javni-prostori-mjesta-kreativnosti-i-aktivizma