U Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu u toku je izuzetna izložba o Mihajlu Pupinu pod nazivom “Pupin – od fizičke do duhovne realnosti”. Otvorena je 24. septembra 2015. i trebalo je da traje do 20. februara naredne godine. Zbog velikog interesovanja publike, izložba je već drugi put produžena, ovog puta do oktobra 2016. godine. Rezultat je privatno-javnog partnerstva.
Izložbom Pupin – od fizičke do duhovne realnosti celokupna srpska zajednica odaje počast svom velikom sunarodniku. Ističemo da je posebna vrednost ove izložbe njena okrenutost ka konceptu međugeneracijske solidarnosti, odnosno namenjena je svim uzrastima, a najbolje je ako je poseti čitava porodica, koja uz visoki stepen interakcije može svašta da sazna, ali i da se zabavi i poigra.
Osnovno obeležje projekta se ogleda u inovativnoj upotrebi tehnologije, interaktivnom odnosu eksponata i publike koja može sama da aktivira senzore za detekciju pokreta ili za prepoznavanje lica, nove medije proširene stvarnosti i time doživi neobične vizuelne i zvučne efekte. Izuzetno je razvijena mogućnost integracije digitalnog sadržaja u prostoru u kome se posetilac nalazi. Virtuelni hologramski lik Mihajla Pupina nas dočekuje u ulaznom holu, predstavlja se i potom vodi kroz sve segmente svog života i rada, od naučnih dostignuća do nacionalnog angažmana. Posebno se naglašavaju doprinosi u kreiranju državnih granica prve Jugoslavije (Kraljevine SHS), mecenarstvo i dobročiniteljske aktivnosti velikog Banaćanina. Tehnologija upotrebljena na izložbi olakšava rekonstrukciju Pupinovog života, jer je sačuvano veoma malo autentičnih ličnih Pupinovih predmeta, pa razne tehnološke aplikacije dodatno oslikavaju detalje iz njegovog života.
Izložba takođe govori da nije važno gde ste se rodili i proveli detinjstvo da biste postali genije. Pupin je kao dete čuvao goveda u ritovima Tamiša. Da bi učinio nešto od svoje karijere morao je da ode u Ameriku! Time se naš patriotizam završava jer i sto godina posle Pupina oni koji žele naučno i stručno da se usavršavaju odlaze iz Srbije.
Pupin je imao je izuzetnu naučnu karijeru. Konstruisao je kalem koji je veoma rasprostranjen u telekomunikacijama, skratio je vreme ekspozicije Rentgenovih x-zraka, izumeo je razne korisne pronalaske. Izložba je reprezentativna između ostalog, jer je otvorena u godini koju je Unesko proglasio godinom Mihajla Pupina. Pupin je učestvovao u osnivanju Američke svemirske agencije NASA i Udruženja inženjera Amerike, čije je bio prvi predsednik. Bio je deo tima koji je konstruisao sonar, moćno orućje Amerikanaca u Prvom svetskom ratu. Mihajlo Pupin je jedini Srbin dobitnik Pulicerove nagrade. Sarađivao je sa Albertom Ajnštajnom i Nikolom Teslom.
Pupin je zaslužan i za otkup vrhunskih dela srpskog slikarstva, koji se danas nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu. Na kraju postavke posetioce “ispraćaju” čuvena platna Uroša Predića Dečak na majčinom grobu i Bosansko-hercegovački begunci i Pupinov portret, rad Paje Jovanovića. Pupin, Predić i Jovanović, trojica savremenika, rodom iz sela Idvora, Orlovata i nešto većeg Vršca, govore nam da je Banat ne tako davno bio bogata regija i rasadnik blistavih umova svetskog glasa.
Plakat izložbe
Autorski tim koji je osmislio i realizovao izložbu čine autorka postavke Aleksandra Ninković Tašić, vođa projektnog tima Marko Savić i autor interaktivnog dizajna Marko Todorović. Izložba je rezultat privatno-javnog partnerstva. Institucija koja je sve uobličila je Istorijski muzej Srbije, uz podršku Ministrarstva kulture i informisanja i kompanija Telekom, Nelt i Kodek institut LiveViewStudio.
Istorijski muzej Srbije se nalazi u Beogradu, u zgradi nekadašnje Agrarne banke, na Trgu Nikole Pašića. Na sajtu muzeja piše da je od septembra do poslednjih dana februara izložbu posetilo 20.000 ljudi. Nadamo se da će do zatvaranja probiti mnoge rekorde. Time bi se odalo priznanje Aleksandri Ninković Tašić, neumornoj ženi koja se potpuno posvetila istraživanju života i rada velikog Pupina.
Jordan Markov
PROČITAJTE I: zasto-mihajlo-pupin-zasluzuje-most