0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Povodom izložbe Banatska mala pruga koja je otvorena u Narodnom muzeju Zrenjanina o nekadašnjem značaju ove pruge uskog koloseka, o istraživačkom radu autorki i planovima, za korzoportal govori Maria Silađi. Pored nje, autorka izložbe je i Anica Tufegdžić.

 otvaranje Banatska mala pruga 018

Otvaranje izložbe

O čemu govori graditeljsko nasleđe male pruge u Banatu? Pruga uvek vodi nekuda, povezuje ljude, gradove, otvara i širi vidike…

Graditeljsko nasleđe male pruge govori o srećnijim vremenima kada je mnogo toga bolje funkcionisalo u državi, čak i na nivou malih banatskih sela. Zgrade železničkih stanica su tada  bile najznačajnije građevine u selu i često su bile predstavljane i na razglednicama, kao i crkve. Objekti na železničkim stanicama bili su precizno raspoređeni zavisno od važnosti i veličine datog naselja ili  stanice.

otvaranje Banatska mala pruga 026

Maria Silađi

Duž male pruge su građene prijemne zgrade različitih dimenzija, svrstavane u četiri kategorije – magacini, bunari, stanovi železničara i ostali sa dopunskim sadržajima. Objekti su realizovani na osnovu tipskih projekata koji su predstavljali prerađene planove zgrada železničkih stanica Austrijske državne železnice, zatim Mađarske državne železnice.

Banatska mala pruga je imala ogroman značaj u svakodnevnom životu ljudi sa ovog područja. Danas to možda i nije moguće shvatiti. Pruga je uključivala ovaj deo Banata u krvotok Monarhije. Vozom se lako stizalo do lekara, rodbine, prodavnica, pijace, vašara u okolnim gradovima kao što su Žombolj, Veliki Bečkerek i Temišvar. Postojala je mogućnost i za nastavak putovanja.

Mnogi od onih koji do tada nisu kročili van svog sela, vozom su krenuli na prvo putovanje. Zahvaljujući razvijenoj železničkoj mreži banatsko mleko i jaja stizali su u srce Evrope, do Švajcarske i Nemačke, a ugalj, drvo, kreč i raznovrsna roba iz evropskih metropola pristizala je u banatske seoske prodavnice. Kasnije su srednjoškolci i studenti malom prugom putovali do Subotice, Novog Sada, Beograda.

0156700_a_Nagybecskerek_Épületek

Tokom godina  razvoja socijalističke Jugoslavije, voz na maloj pruzi postao je prevaziđen. Stanovnici su ga često podrugljivo nazivali mlincem za mak, kanapskom železnicom, ali su ipak bili ponosni na njega. Susedna sela kroz koja nije prolazio voz, bila su u drugačijoj situaciji i za njih su zaprežna kola, bicikl i pešačenje bili jedini vid transporta. Da je redovno održavan, ovaj voz bi mogao saobraćati i danas, a robni saobraćaj bio bi olakšan! Tako bi ovaj deo Banata koji je sada najnerazvijeniji deo Vojvodine imao nove, raznovrsnije sadržaje. Ukidanje železničkog saobraćaja je tada opravdavano fiktivnim razlozima i nedostatkom novca!?

Koliko je trajalo istraživanje i ko je učestvovao u ovom istraživačkom poduhvatu?

Izložba Banatska mala pruga predstavlja nastavak projekta o nasleđu porodice Čekonjić. Istraživanje vezano za deo pruge koje je prolazilo kroz imanje Žombolj porodice Čekonjić smo započele 2011. godine pre svega u arhivu ove plemićke porodice i u Mađarskom državnom arhivu-Arhivu županije Fejer u gradu Sekešfehervar. Skupljanje građe smo nastavile u Arhivu Mađarske državne železnice u Budimpešti i oni su nam postali partneri u realizaciji izložbe Banatska mala pruga. Vredne dokumente o ovoj trasi smo pronašle u Arhivu Vojvodine, u Istorijskom arhivu Zrenjanina i oni su podržali ovaj projekat. Razglednice o železničkim stanicama male pruge smo nabavile u Muzeju Zemplem i u Mađarskoj državnoj biblioteci Sečenji. Predmete smo pronašle pretežno kod privatnih kolekcionara sa područlja Banata, odnosno Vojvodine. Analizama, projektima i maketama u realizaciji izložbe su učestvovali i studenti arhitekture u Novom Sadu u sklopu predmeta Graditeljsko nasleđe, očuvanje i zaštita. Istraživanje nije završeno, svaki dan saznajemo neku novu zanimljivost o ćiri tj.maloj pruzi. Planiramo da izdamo i monografiju o Banatskoj malog pruzi.

otvaranje Banatska mala pruga 009

Maketa na izložbi u Narodnom muzeju Zrenjanina

Zbog čega je važno podsetiti na ovo graditeljsko nasleđe? 

Ova pruga je bila jedina trasa uskog koloseka u Banatu i imala je veliki lokalni značaj od 1898. do 1968/69. godine. Otvorena je prvenstveno zbog transporta robe, ali i zbog putničkog saobraćaja. Predstavljala je ogroman korak u razvoju naselja koja su se nalazila duž pruge, jer ih je mala pruga povezala sa gradom, svetom, iako je ova uskotračna železnica bila prvenstveno u interesu veleposednika ovih područja, pre svega Endrea Čekonjića, koji je na ovaj način lakše prevozio transport robe na svom ogromnom imanju.

Vredno graditeljsko nasleđe male pruge je postepeno devastirano tokom druge polovine 20. veka. Nakon zatvaranja ove trase 1968/69. godine, zbog nerentabilnosti, niko nije imao potrebu niti interes da čuva, obnovi i prezentuje vrednu ostavštinu tehničkog razvoja ovog područja. Tako je nestala većina materijalnih dokaza o železničkom saobraćaju, a u javnosti ne postoji svest o značaju ovog vida transporta za Banat.

Neki objekti su uništeni, neki prepušteni stihijskom propadanju. Dokumentovanje i zaštita vrednog nasleđa male pruge osim što bi obogatio kulturnu baštinu Banata, pružili bi mogućnost za nove saržaje i omogućili bi da se ovaj nekada tako značaj vid saobraćaja spase od zaborava. Stoga je cilj ovog projekta prezentacija materijalne i nematerijalne baštine male pruge i podizanje svesti o značaju i potencijalu graditeljskog nasleđa duž ove trase.

korzoportal

Foto: Narodni muzej Zrenjanin

PROČITAJTE I: zograf-prvih-30-godinanova-knjiga-korculanski-dirdigitalna-enciklopedija-zrenjaninabanja-palic-prvih-sto-kupalisnih-sezonanovi-sad-prodaja-lica-gradabike-fest-ruma-vrdnik

 

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *