Gledališče Koper nalazi se na turneji u Srbiji (mart 2017, Narodno pozorište Sombor, Újvidéki Színház – Novosadsko pozorište, Bitef Teatar) sa dve predstave – “Čelične magnolije” i “Alan Ford”. Direktorka/rediteljka Katja Pegan gošća korzoportala.
Katja Pegan na sceni Újvidéki Színház – Novosadsko pozorište, mart 2017.
Gledališče Koper kao pozorište žanrova
Katja Pegan: “Čelične magnolije” premijerno su igrane u novembru 2016. (tekst: Robert Harling, režija: Katja Pegan, prim.korzoportal), to je koprodukcija Gledališča Koper i Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica. Opredelila sam se da imamo žanrovski repertoar, pa smo tako ove sezone radili romantičnu komediju od Šekspira, zatim ciklus melodrama gde kao romantična spadaju i “Čelične magnolije”, postavili smo i bulevarsku komediju. Prošle godine smo više igrali u oblasti angažiranog teatra/ komedija “Alan Ford” iz tog je perioda (tekst: Predrag Lucič, prema motivima Maksa Bunkera i Magnusa, režija: Kokan Mladenović, koprodukcija sa sarajevskim Kamernim teatrom 55, prim.korzoportal). Mislim da je i glumcima dosadno da stalno igraju isto i da u svakoj predstavi ex katedra na kraju šaljemo neki apel da svet treba da bude bolji. Možda čovek postaje bolji kada mu glumci sa pozornice pobude empatiju, probude njegove osećaje koje poželi da podeli sa drugima. To prihvatanje najbolje vidim kod mladih jer su oni otvoreni, oni razumiju Emu iz „Čeličnih magnolija“, žao im je zbog njene sudbine i saosećaju. Mislim da teatar ima moć da probudi emocije.
„Čelične magnolije“
Mladi su ciljna grupa Gledališča Koper
Katja Pegan: Ne znam kakva su deca kod vas, ali u Sloveniji vidim da su se promenila i da su znatno konzervativnija u odnosu na teatar, nego što mislimo. To tvrdim jer posmatram njihove reakcije na predstavama i vidim da im je klasična forma mnogo bliža. Oni slabo čitaju knjige i ne mogu da pohvataju, razumeju simbole. Zato radimo žanrovski. Objavili smo pretplate za srednjoškolce, ali ne grupne, nego individualne i one potvrđuju da smo na dobrom putu. Ako nećemo imati mladu publiku, onda nećemo imati ništa!
„Alan Ford“
Gledališča Koper je malo pozorište
Katja Pegan: Mi jesmo malo pozorište, radimo koprodukcije sa Novom Goricom, oni su veliko pozorište. Ali kod nas i nema više tih velikih sistema, imamo puno konkurencije, stand up komedija, komercijalnih projekata koje rade sami glumci, a zaposleni su u pozorištima. Kada smo pre 16 godina osnivali pozorište u Kopru pitali smo se ko smo mi i gde živimo kako bismo na osnovu toga formirali repertoar. Pošto živimo na granici, Trst je samo deset minuta od Kopra, mi smo prenosioci te talijanske kulture i komedije del arte, zatim slede Goldoni, pa Dario Fo… to je nešto što je nama blisko, što je naša priroda. To je osnova našeg repertoara i to znaju oni koji rade sa nama Taufer, Kokan… Želimo kroz taj komedijantski temperament da iskažemo želju o slobodi, za slobodom. Znamo da dobro radimo. Idemo na gostovanja, pozivamo kod nas da gostuju iz Ljubljane, Maribora, Celja, za decu uradimo svake godine bar dve predstave, organizujemo radionice. Treba da znate da smo mi multikulturno područje kao Novi Sad, pa su naše predstave i na talijanskom jeziku dolaze nam iz Rijeke. Na Letnjem festivalu koji postoji 25 godina naša publika može da vidi i predstave pozorišta iz Novog Sada koje igra na mađarskom, iz Splita, iz svih naših bivših republika. Nema titla, mi sve razumemo!
Bliska pozorišna saradnja na relaciji Koper-Trst-Nova Gorica
Katja Pegan: Kada sam bila u srednjoj školi, u Trstu je bilo veliko pozorište i tamo bismo stigli za čas na predstavu. Danas je to malo manje pozorište od našeg, menja se, život ide gore-dole. Ali važno je da smo mi spremni kad nekom ne ide, da uskačemo. To se odnosi na saradnju pozorišta iz Kopra, Trsta i Nove Gorice. Gledališče Koper ima obnovljenu zgradu. Sala je bila u baroknom stilu, ali je 60-ih godina prošlog veka neuspešno renovirana i izgubila je autentičnost, pa su nam u Zavodu za zaštitu spomenika kulture dozvolili da je adaptiramo, a fasada je originalna.
Žena na čelu pozorišta, rediteljka
Katja Pegan: (smeje se) Pozvali su me da učestvujem u nekoj TV emisiji čija je tema bila položaj žena rediteljki. Rekla sam da mi je sigurno lakše nego muškarcima, pa su me u montaži izbacili, isekli. Šta da vam odgovorim? Ako ti je teško, zašto radiš? Trebaš verovati u to što radiš, a ja verujem, zatim meni veruju drugi i idu sa mnom u projekte, u pozorište. Eto! I vlast mi vjeruje, daje mi mandate i još smo u vezi (smeje se, glasno).
PROČITAJTE I: istorijska-pozorista-evrope-u-jadranskoj-ruti, intervju-damir-zlatar-frey-podite-nekome-u-susret, premijeranarodno-pozoriste-u-subotici, pozoriste-tosa-jovanovic-zrenjanin-vise-od-igre