Odavno nisam bila na nekom društvenom okupljanju koje nije ni rođendan, ni svadba, ni kulturni događaj poput izložbe/ književne večeri ili nešto slično. Za drugu avgustovsku subotu bile su predviđene salve kiše praćene olujnim vetrom (čitaj: nevreme) posle nebrojenih dana nesnosne vrućine koja nas je pretvorila u jedva hodajuća bića, a baš tog dana predveče pozvana sam na druženje kome je jedina svrha bila – da jedemo riblju čorbu. Prihvatila sam bez dvoumljenja i evo kako je to izgledalo. Foto esej korzoportal.
Mesto radnje je nebitno, znate zbog čega? Zbog toga što ovakva okupljanja zbog druženja postoje i događaju se širom sveta i svima je zajedničko da smo došli da vidimo prijatelje koje ne viđamo svakodnevno, da upoznamo nepoznate. Tako sam i ja došla da se zabavljam, pa sam malo i fotkala…. Vesele žene, iako nisu „Vesele žene vindzorske“…
… bilo je i onih u dilemi …
… i biti sam je legitimno…
… tišina …
… zaklonjena od kiše…
… pod okriljem ljubavi…
… čekajući Godoa tj – riblju čorbu…
… do sledeće riblje čorbe, bilo gde…
Na biciklu, pod pljuskom, uz Dunav, stigla sam pod okrilje nepromočivog doma. Riblja čorba bila je neponovljiva – dok se ne ponovi dogodine, u isto vreme.
Bojana Karavidić
PROČITAJTE I: foto-esej-podgrade-petrovaradinske-tvrdave-nedelja, javni-prostor-u-gradu-kultura-koriscenja, festival-ulicnih-sviraca-intervencije-u-javnom-prostoru, summer-in-the-city-vodic-kroz-alternativni-beograd, lemijeva-knjizara, ilidiko-erdei-cekajuci-ikeu, beograd-na-vodi-i-drugi-gradovi-na-vodi