Beograd je lep i kad je ružan. Korbizje je imao drugačije mišljenje. Ovaj foto esej nastao je krajem jula, kada je dan postao već uočljivo kraći iako je leto u jeku. Možda su reka i sumrak doprineli blagom osećanju autorke ovog teksta, nesvađalačkom tonu, svakako i knjiga koju je čitala u vozu i „progutala je“, a tema knjige je – putovanje (o tome u narednim danima na ovom mestu – korzoportal).
Usred radne nedelje, kada ukradete dan od poslodavca, pa putujete udobnim/tačnim vozom na relaciji Novi Sad – Beograd –Novi Sad, potom sa višečasovnim zadržavanjem na jednom novobeogradskom splavu koji nije kafana već udobni, minimalističko opremljen stambeni prostor, sve postaje relativno, odnosno, otupe reči kritike na svakodnevno okruženje u kome dišemo na slamčicu, mi, tako obični pripadnici tzv „srednje klase“ u nestajanju. Ali i mi smo žilavi! Za čas uzdignemo glavu, jer je svaki grad – Naš grad!
Pravila ponašanja na novobeogradskom splavu gde sam provela nekoliko neopisivo mirnih sati, određuje neprisutni kapetan Ozren, a povremeni korisnici „čuvari ključa“ koje promoviše lično kapetan moraju da slede njegova pravila. Da bi se podsetili na kućni red, postoji brodska tabla…
Tik uz minimalistički splav je fensi restoran, na obali je Save, ali palme su mu zaštitni znak. Bar su žive tj nisu plastične…
Novobeogradsko nebo, na mom putu od splava na Savi, ka Železničkoj stanici Beograd. Tramvaj mi je pobegao ispred nosa…
Zgrada Železničke stanice Beograd delo je arhitekte Dragutina Milutinovića, građena je od 1882 – 1885.
Železnička stanica Beograd, pruge su funkcionalne, iako su u korovu, kao i koloseci…
U pozadini, zgrada „Beograda na vodi“, svetli natpis Eagle Hills
Leti je „neviđena“ živost na Železničkoj stanici Beograd. Iako, kada se setim, na železničkoj stanici u Atini, slična je pustoš. Jedina razlika je što tamo koloseci nisu zarasli u korov…
Hol Železničke stanice Beograd. Izgleda hiljadu puta lepše na ovoj fotografiji nego u stvarnosti!…
Dok sam čekala voz za Novi Sad, objavili su da je postavljen voz za Požarevac. To je ova iscrtana lokomotiva u prvom planu. Godzila/King Kong/Betmen voze u Požarevac…
I da ne bismo, kojim slučajem, zaboravili „Beograd na vodi“, čak iako se reklamira uz zapišane žardinjere… Nikad se ne zna, možda je beogradski „Maneken pis“ bogataš koji se pretvara da je beskućnik, pa piškajući samo šacuje reklame koje ga navode ka novoj nekretnini u njegovom posedu. Sled događaja je nepredvidiv, kao i noć koja je pred nama.
Bojana Karavidić
PROČITAJTE I: svetski-dan-secesije-i-u-beogradu-strastveni-pristup-zivljenju, prodajna-galerija-beograd-foto-eksperiment-lazara-markovica, beograd-reke-bastina, marina-pavlovic-skulpture-kao-toponimi-beograda-ivan-mestrovic, undergrad-bastina-beogradskog-podzemlja, terazije-1930-u-novom-beogradu-porusene, beograd-urbana-energija-devedesetih