2+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Procenjuje se da danas oko polovine svetskog stanovništva živi u urbanim, preizgrađenim gradovima, na visokim spratovima solitera, u četiri zida od betona, metala, stakla, svestrano izolovan, fizički i psihički, sasvim otuđen od prirode. Razvoj gradova rasparčava i izoluje prirodna staništa i smanjuje raznovrsnost vrsta koje imaju uticaj na zdravlje i blagostanje čoveka. Spektar alternativnih puteva ekološki ispravnog planiranja i gradnje, polazi od načina života „bliskog prirodi“ u velikoj meri sa „samozbrinjavanjem“ u preglednim seoskim jedinicama, okruženim umirujućom prirodom (pokret Permakulture), sve do onih sistemsko-teoretski koncipiranih, ekonomskih i ekosistemskih matrica, sa optimalnim kružnim tokom energije i materije (što je moguće više na globalnoj osnovi). Delovi naučnog rada Slobodana Krnjetina sa Novosadskog univerziteta – Fakulteta tehničkih nauka, koji se odnosi na ekološki grad.

 sl11b

Šetnja kroz istoriju

U naseljima Lepenskog Vira, koja datiraju iz  6.000 -7.000 godina pre nove ere, mogu se prepoznati začeci bioklimatske izgradnje, sa trapezoidnom formom objekata i uličnih matrica, koje su obezbeđivale veću preglednost – otvorenost ka spoljašnjem prostoru – prirodi. Ujedno je južnom orijentacijom pročelja i velikom frontalnom otvorenošću osnove, kuća imala optimalnu osunčanost, a smanjenom površinom zgrada na severnoj strani se suprotstavljala hladnim severnim vetrovima.

sl1 Lepenski Vir – počeci bioklimatske gradnje

Srednjevekovni gradovi Italije, Francuske i Nemačke, građeni u visinu i sistemom zatvorenih blokova bez unutrašnje regulacione linije, povećavaju  gustinu nastanjenosti. Sužavanjem ulica i trgova i stvaranjem radijalnih sistema uz prilazne puteve, još su se više pogoršali tehničko-sanitarni uslovi, što je često dovodilo do velikih epidemija i požara (1666. godine veliki  požar u Londonu je uništio oko 13.000 zgrada).

Renesansa u delima svojih velikih stvaralaca: Bruneleska (Brunelleschi Fillipo), Mikelanđela (Michelangelo Buonarroti) i Leonarda (Leonardo da Vinci), predstavlja značajno  unapređenje umetničkih vrednosti klasične arhitekture i uvodi nove ideje u oblikovanju zgrada.

Tvorci pokreta „Idealni gradovi“ pokušavaju da reše probleme gradskih fortifikacija i predlažu kružne ili mnogougaone geometrijske forme za oblikovanje gradskih površina. Teži se stvaranju zakrivljenih ulica sa ciljem unošenja promene, stalnim zatvaranjem perspektive, ali i radi ublažavanja udarnog dejstva vetra. Krajem devetnaestog veka, Kamilo Site (Camillo Sitte) se  bori protiv geometrije gradova u korist likovno-umetničke strane. „Vrtni gradovi“, koje su zagovarali Hovard (Howard E.), Unvin  (Unwin R.) i Parker (Parker B.), predstavljaju satelitska naselja, po šemi sličnoj „idealnim gradovima“, kao  povratak iz grada u prirodu. Po ugledu na njih su formirana mnoga lepa, mala vrtna  naselja (Lecvort, Velvin). Bio je to pokušaj da se iz prenaseljenih gradova sa lošim higijenskim uslovima za život, poboljšaju uslovi za boravak u mirnoj sredini i zelenilu.

Početkom XX veka Elijar Sarinen u Finskoj daje koncept grada, koji je usklađen sa prirodom, na osnovu koga su kasnije izgrađeni gradovi Tapiola i Otanemi. Nasuprot tome, u drugoj polovini XX veka, brza urbanizacija i industralizacija su doveli do nastanka gradova giganata – megapolisa, pa čak ima ideja da se može formirati grad Ekumenopolis, koji bi pokrivao celu Zemlju (Doksiadis, 1971.). Jedan od najimpozantnijih i najuzbudljivijih spomenika naše civilizacije – svojevrsni eko-urbanistički eksperiment predstavlja grad Brazilija, autora L. Koste i O. Nimajera, nastao iz koncepcije Le Korbizijeovog  „Ozarenog grada“ (1930.). Iako je za konačnu ocenu ovakvog hibridnog grada potrebano još neko vreme provere, mnogi već sada tvrde da je to slika organizma sa poremećenim metabolizmom. („Kilometri i kilometri ničega, gde niko nema osećaj da je neko, ko živi negde…“).

sl2a

Brazilija  – „ Grad iz epruvete“  

Primeri EKO rekonstrukcije i revitalizacije naselja

U Srbiji, značajan je istraživački projekat EKO zelenog naselja (Mild home) u Beogradu (Prethodna studija opravdanosti za izgradnju eko zelenog naselja na opštini Savski venac, ECPD – Evropski centar za mir i razvoj), koji je predstavio model kolektivnih pasivnih EKO zgrada građenih u drvenom skeletu sa panelima od balirane slame u zelenoj oazi, po ceni od samo 670 €/m², ali i sa velikom društvenom koristi. U istom projektu je razrađena ideja „NOVA MOBA ZA OVO DOBA“ – nekonvencionalni i za Srbiju novi model udruživanja građana radi zajedničkog investiranja, razvoja i, u velikoj meri, zajedničke stanogradnje. Ovaj projekat ne nudi arhitektonsko rešenje koje bi zatim realizovao tržišno orijentisani investitor, za još uvek nepoznate klijente, već je rezultat rada grupe građana, koja se okupila iz potrebe da reši svoje stambeno pitanje, ali i da iznađe model neprofitnog i solidarnog stanovanja za mnoge.

NOVA MOBA predviđa da domaćinstva ne troše više od 15% svog mesečnog prihoda (80€) na stanovanje i komunalije – ukupno. Zapravo, ostvarivanjem visoke energetske efikasnosti, ova domaćinstva će moći da ulože većinu ove sume u izgradnju svog stana, a ne u račun za struju i grejanje. Oni koji se uključe u ovakav poduhvat mogu da izaberu na koji način će doprineti: kroz avansno ulaganje, dugoročno mesečno otplaćivanje ili (delimično) sopstvenim radom.

Sam sistem izgradnje se zasniva na montažnim panelima od balirane slame u nosećem drvenom okviru, čime se omogućava da se elementi prave na licu mesta, od strane relativno nekvalifikovanih ljudi, smanjujući cenu rada i transporta.Najbolji način za ostvarenje ovog cilja je uspostavljanje stambene zadruge, koja bi zamenila investitora, povezala ljude različitih finansijskih mogućnosti i obezbedila finansijska rešenja za sve okupljene. NOVA MOBA oživljava zadružnu stanogradnju, koja kao model u Srbiji tradicionalno postoji duže od jednog veka, ali je u poslednjih par decenija izgubila svoj originalni smisao.

sl3a sl3b sl3c

Dispozicija i forma planiranih objekata na Savskom vencu (Beograd)

Značaj gradnje zelenih površina u zgradama, na fasadama i krovima je naglašen u pogledu zaštite životne sredine, bezbednosti, energetske efikasnosti, zdravstvenih i estetskih doprinosa. Ideje o gradnji vertikalnih vrtova i vertikalnih šuma poznate su još čuvenih Vavilonskih vrtova, pre više hiljada godina. Prvi zapaženiji savremeni nagoveštaji i ohrabrenja u tom smislu stižu od Boeri studija iz Milana po čijim projektima se od 2011. godine u Milanu uveliko grade dva solitera pod nazivom „vertikalna šuma(„bosco verticale„). U svakom od ovih solitera predviđeno je oko 10.000 m² za vertikalne vrtove .

Tako u ovim inspirativno izazovnim i specifičnim soliterima stanuju ljudi i vrtni pejzaž, što znači da svaka stambena jedinica ima svoj vrt. Tehnički izvodljiva i veoma originalna i humana je i ideja Vertikalnog sela Jamesa Winesa (1982) (Slika 4a.), koja ostvaruje povratak sela u grad, podstiče urbanu poljoprivredu i obezbeđuje ishranu. Zanimljiv je efekat fasade koja se stalno menja.

sl4a   

Malo vertikalno selo – Hige-rise of Homes u Njujorku – futuristički koncept Jamesa Winesa (1982), višespratne zgrade u kojoj je svaka etaža originalna, različita zelena priča – sa  živim seoskim ambijentom, koje se neprestalno menjaju. 

sl4b

Vertikalne šume, Milano

Na ostrvu Šri Lanka u Radžagiriji, predgrađu glavnog grada Kolomva, podiže se kula Clearpoint s 46 spratova – najviša vertikalna šuma, koja će biti kompletno završena do kraja 2015. godine. Kula Clearpoint se smatra „pionirom samoodrživih sistema na Šri Lanki“. Cilj ovog projekta je da se gradski stambeni život unapredi  i, u isto vreme, dovede u ravnotežu s prirodom i okolinom. Energija je obezbeđena solarnim panelima na krovu zgrade.

sl5a

 

Kula Clearpoint na ostrvu Šri Lanka – najviša vertikalna šuma na svetu

Svaka rekonstrukcija je postupak radikalne, suštinske izmene u gradskom organizmu, kojima se usklađuje razvoj društva i samog grada. Postoje i mišljenja (Martin Vagner), da je svaka rekonstrukcija neracionalna i skuplja, od stvaranja novih gradova i da svaka rekonstrukcija nosi u sebi ostatke staroga i prevaziđenog. Vagner je jedan od prvih teoretičara, koji je zastupao EKO  ideju o satelitskim gradovima, koju je već Hauard postavio svojim Vrtnim gradovima.

sl6

Rekonstrukcija Glazgova, radikalno ukidanje glavne saobraćajnice

Sličan primer radikalne  EKO – transformacije centralnog gradskog tkiva je redizajn grada Seula, kojim se ostvario novi humani, zeleni prostor, a ujedno ovo je postao i najatraktivnija turistička destinacija. Prethodio je uspešan referendum građana, koji su potvrdili želju za ovakvim skupim ekološkim poduhvatom.

     sl7a                     sl7b                                                                                   Seul: Izvanredan primer urbanog eko-redizajna: kada se grad previše izgradio (i zagadio), radikalnom i smelom odlukom gradske uprave, uklonjen je betonski višespratni bulevar, koji je vodio ka centru i vraćen zeleni prostor sa potokom i pešačkim stazama.

Projekat budućeg stambenog  naselja  KKA Newheden Gotheburg  u Švedskoj sa serijom  talasastoih zelenih krovova, transformiše prazan gradski blok u samostalan održivi grad protkan biciklističkim stazama i trotoarima. Zamišljen kao „zelena“ pluća za Geteborg, ovakvo rešenje će uvesti predivno prostranstvo sveže zelene površine na području trenutno potrošenom parkinzima i fudbalskim terenima.

sl9a

sl9b

 KKA Newheden Gotheburg – projekat novog zelenog stambenog bloka i  nove zelene arhitekture u Švedskoj

Pokušaji da se delovi velikih gradova humanizuju ubacivanjem novih zelenih izgrađenih stambenih zona, nažalost, nekada mogu da budu pokvareni sa previše geometrije i šablona (tipskih zgrada).

sl10asl10b

Amersfoort (Nieuwland) u Holandiji: prvi veći projekat na ekološkim principima zasnovanog održivog naselja, za 4.700 stanova, građen 1994-2001. Na slici je izgled jednog od ostrva, pogled sa vode  i novi stambeni blok u  Kazahstanu.

Prateći Klimatski Energetski Plan Pariza sa ciljem smanjivanja 75% efekta staklene bašte i emisija štetnih gasova do 2050. godine, Paris Smart City je izuzetan futuristički, ekološki i umetnički projekat, koji uključuje istraživanje i razvoj integracije visokih građevina sa plus-energy sistemom, koji proizvodi energiju i za okolna područja. Ova studija prikazuje osam tipova mešovitih tornjeva, kojima bi se borili protiv fenomena urbanog toplog ostrva, podižući u isto vreme gustinu naseljenosti grada u budućnosti,. Tornjevi predstavljaju povratak prirode u samo srce grada i integrišu formu i bioklimatska pravila, kao i obnovljive i reciklirane energije u inovativnim sistemima. Oni predstavljaju nove eko-odgovorne načine života, koji će podići kvalitet života u gradovima, uz neprikosnoveno poštovanje prema prirodnoj sredini.

sl11a

sl11g

Paris Smart City – izuzetan futuristički, ekološki i umetnički projekat

Neki od  ovih termodinamičnih zelenih tornjeva biće obmotani mrežama od bambusa, koje će sadržati voćnjake i vertikalne bašte sa povrćem, a neki dekorisani biofasadama sa algama. Ruralna sredina dolazi u centar grada kroz konstruisanje tri vertikalne farme. u Porte d’Aubervilliers , dok će se zeleni tornjevi amfibijske strukture u Pond – Avalu prostirati preko reke Sene.

U Dubaiju se planira gradnja eko grada, koji će se prostirati na površini od 46 hektara, od čega će na 5,5 hektara biti postavljeni fotonaponski paneli, koji će zadovoljavati 50% ukupnih potreba za električnom energijom (Slika 12).  U gradu će se nalaziti 550 luksuznih vila, organske farme, obrazovne ustanove, muzej, planetarijum, eko odmaralište i 5,5 hektara fotonaponskih panela. U planu je i uvođenje alternativnih načina transporta, kako bi se smanjila emisija ugljen dioksida. Svaka vila će imati instalirane fotonaponske panele koji će proizvoditi 60% električne energije za potrebe ukućana. Takođe, svako domaćinstvo će imati i pametni vodovodni sistem, koji će kontrolisati potrošnju vode i smanjiti je za 30%. Sive i otpadne vode će se prečišćavati i koristiti za zalivanje 20 organskih bašti koje će se prostirati u svim delovima grada. Postojaće i centar za reciklažu otpada. Izgradnja ovog održivog grada je planirana u 4 faze.do 2016. godine. (Preuzeto sa: Građevinarstvo). Slični veliki projekti novih EKO gradova, rade se i u Koreji (Songdo)  i Kini.

sl12d

 Ekološki grad budućnosti, Dubai

Zakrivljen dizajn nebodera u Berlinu, pod nazivom Green8, „ispleten“  kao figura-8 oblika,  će obuhvatiti 45.000 kvadratnih metara zelenog građevinskog prostora i biće smešten u srcu Alekanderplatza, velikog javnog trga i saobraćajnog središta, u okrugu Mitte u Berlinu.

sl13b

 Green8 – zakrivljeni ekološki neboder u Berlinu

U cilju stvaranja „održive zajednice“ visoke vrednosti, zgrada je mešovite namene: vertikalna bašta sa efektom staklene bašte, pijace, bašte, voćnjaci i farme, kancelarije i radionice korisnika, starački domovi, dečiji vrtići, bazeni i bar, restorani i hoteli.

U urbanim centrima, ovakve vertikalne  bašte su  izvor hrane zajednica kroz primenu vertikalne poljoprivrede, sa smanjenim transportnim troškovima, kao rešenje problema nesigurnosti hrane širom sveta, zbog oče-kivanih klimatskih promena, povećanja perioda  suša i poplava.

Rad je prezentovan  na Konferenciji Primenjena zaštita i njeni trendovi, Zlatibor 2015.

Oprema teksta korzoportal

PROČITAJTE I: basta-na-terasipromocija-pesacke-zone-u-starim-gradskim-jezgrimavuk-vuckovic-vesele-slike-gradauniverziteski-kembridz-grad-biciklista

2+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *