1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Inicijativa za Društveni centar u Novom Sadu predstavlja važnu tačku u urbanoj istoriji Grada. Kako je „osvojena“ jedna kasarna i zbog čega je to važnu iz ugla buđenja svesti i uviđanja da se samo saradnjom i povezivanjem  može razvijati Grad. Ivana Volić kao akterka događaja, piše za korzoportal.    

dc 4 Orfeas SkutelisU dvorištu kasarne                                                                                            Foto: Orfeas Skutelis

Mislim da nas je sve do Inicijative za Društveni centar dovela želja za novim prostorom društvenosti, za delovanjem u drugačijem okruženju, oslobođenom pritiska konzumerizma, nadgledanja i sterilnih komercijalnih gradskih dešavanja. Film Otvorene kasarne u produkciji Udruženja kuda.org pojavio se u čas kada smo promišljali, tada još svako za sebe, o gradu u kojem živimo, budućnosti njegovog društvenog života i slobodnog vremena. Nekoliko projekcija ovog filma, koje su bile emitovane od proleća do jeseni 2011. godine, okupilo je ljude željne upoznavanja, delovanja, razmene i stvaranja u prostoru u kojem bi, zajedno sa drugima, gradili neke drugačije modele kulturnih prostora. Broj ljudi se počeo uvećavati, na svakom susretu ih je bilo sve više, od inicijalno tridesetak do dve stotine pojedinaca koji su pratili dešavanja i sporadično se uključivali na sastanke. Moram priznati da sam tada, prvi put u svom novosadskom životu, osetila udruživanje energija različitih ljudi, ljudi koji se ne poznaju ali žele nekako da doprinesu i uključe se u aktivnosti. Mislim da je tada svaki od učesnika osvestio kod sebe potrebu za delovanjem u saradnji sa drugima, i želju za prostorom koji ne bi nužno bio prostor za potrošnju i konzumaciju nametnutih sadržaja.

dc 3 Orfeas Skutelis   Performans                                                                                      Foto: Orfeas Skutelis

Više od pola godine trajali su susreti, razgovori, sastanci i debate u vezi ideje o Društvenom centru. Tada se pojavio i naziv Inicijativa za društveni centar kako bi se i ozvaničio pravac delovanja i cilj susretanja. Glavni sastanci Inicijative odvijali su se u okviru Radne grupe, koja se održavala jednom nedeljno i bila je otvorenog tipa, što znači da su novi članovi konstantno mogli da se uključuju. Pored nedeljnog sastanka za sve, Inicijativa je bila organizovana i na sekcije – medijsku, programsku, pravno-administrativnu, tehničko/logističku i redakciju, koje su se dodatno sastajale i radile na pojedinačnim pitanjima. Celokupna atmosfera bila je radna, pa i pored toga što su Inicijativu činili ljudi iz različitih oblasti delovanja, osećao se entuzijazam i posvećenost zajedničkoj ideji.

 

Tokom polugodišnjih sastanaka stvorile su se dve struje. Jedna je bila za zagovaranje i predstavljanje ideje javnosti, kako bi se stvorila pozitivna slika o Inicijativi, a time i uključio veći broj građana. Druga struja je bila za direktnu akciju i što skorije delovanje u konkretnom prostoru, kako bi se javnosti što pre približila slika jednog centra za nezavisnu kulturu (u ovom slučaju to je bila kasarna Dr Arčibald Rajs). Na osnovu glasanja odlučeno je da se pristupi direktnoj akciji, odnosno da se počne uređenje i funkcionalno opremanje dvorišnih prostorija kasarne (restoran i trpezarija). Kasarna je bila otvorena za građane Novog Sada 22. decembra 2011. Počelo se stvarati mesto, otkrivali su se obrisi Društvenog centra u prostoru koji je od svog postojanja do tog dana bio zatvoren za oči građana. Društveni centar je od Inicijative postao aktivni prostor, čija je satnica dešavanja ušla i u zvanični repertoar gradskih dešavanja.

Dc2 Orfeas Skutelis

Ispred kasarne                                                                                              Foto: Orfeas Skutelis

Za vreme postojanja Društvenog centra u napuštenoj kasarni Dr Arčibald Rajs održano je: 18 edukativnih, kreativnih i humanitarnih radionica, 12 muzičkih programa, 9 tribina i okruglih stolova, 6 filmskih i video programa, 3 izložbe, 5 književnih programa, 5 performansa i 17 sportsko-rekreativnih sadržaja. U okviru aktivnosti Društvenog centra organizovano je više humanitarnih akcija koje su rezultirale sakupljanjem i deljenjem novogodišnjih paketića deci iz Svratišta u Novom Sadu. Svi programi održani u napuštenoj kasarni Dr Arčibald Rajs bili su besplatni i otvoreni za javnost.

U petak, 13. januara 2012, vojska i policija izbacili su aktiviste iz prostora kasarne, zaključali kapiju i onemogućili pristup u prazan i napušten prostor. Nadležne institucije se nikada nisu oglasile u vezi sa izbacivanjem, niti sa daljim planovima za kasarnu Dr Arčibald Rajs. Nakon izbacivanja aktivista iz kasarne, stvari koje su građani donosili i poklonili Društvenom centru tokom tri nedelje njegovog postojanja, prenete su u Kinesku četvrt, u prostor koji je u vlasništvu Grada Novog Sada i koji se nije koristio već neko vreme pa je samim tim bio u veoma zapuštenom stanju. S vremenom ovaj prostor je postao mesto delovanja nove grupe ljudi, od kojih su pojedini bili uključeni u Inicijativu za Društveni centar.

Danas, na istom mestu postoji prostor koji nosi naziv Društveni centar, mada on ne okuplja ljude koji su se inicijalno okupili oko Inicijative. U svakom slučaju, postojanje ovog prostora opravdava potrebu za mestom okupljanja, aktivnostima i sadržajima koje nisu predviđeni kulturnom politikom Grada.

Nakon svih dešavanja vezanih za ulazak u kasarnu i izlazak iz nje posle samo tri nedelje, nije retko da čujem kako se za celu aktivnost kaže da je bila neuspešna. Moje mišljenje po tom pitanju je drugačije. Neuspešno jeste bilo nastojanje za trajnim lociranjem u prostorijama kasarne, ali mislim da je mnogo značajnije iskustvo koje je Novi Sad time dobio. Smatram da je vrednost baš u tom pokušaju, u prvom urbanom eksperimentu u gradu koji nije navikao na bilo kakve socijalne pobune i kojem građanska borba za prostore i nasleđe nije poznata. U okviru Inicijative smo se upoznali, mi građani Novog Sada, koji smo živeli u istom gradu, a nismo se poznavali. Ostvarili smo dijalog, pokrenuli priče o kulturnom i gradskom životu, videli u koliko stvari se slažemo i na koliko njih gledamo različito. Komunicirali smo!

Isto tako mislim da su aktivnosti koje su se dogodile nakon izbacivanja iz kasarne mnogo značajnije za praćenje dinamike kulturne scene grada. Rekla bih da su Inicijativa za Društveni centar i njegovo tronedeljno postojanje bili svojevrsni generator koji je okupio ljude, grupisao ih i raspršio neke nove kreativne struje. Možda u današnjem socio-političkom kontekstu ni ne možemo težiti nastanku Društvenog centra kao jedinstvenog prostora za delovanje različitih grupacija i pojedinaca. Da li to onda pretpostavlja razuđeno delovanje rasuto po celom gradu poput svojevrsnih akupunkturnih kulturnih tačaka? To još ne možemo znati, ali u protekle tri godine, koliko je prošlo od izbacivanja aktivista Inicijative za Društveni centar iz kasarne Dr Arčibald Rajs, došlo je i do novih tendencija vezanih za kulturnu scenu i stvaralaštvo u Novom Sadu.

Lokal 2

Lokal, Almaški kraj                                                                                     Foto: Mirko Žarković

Možemo videti da nastaju manje grupacije ljudi koji se udružuju oko prostora, stvaraju i primer su proaktivnog delovanja usmerenog na bavljenje prostorom, očuvanje nasleđa i savremenu produkciju umetnosti i kulture (Lokal, Vulkai, Baštenska inicijativa, Ultra Zvučni Sessioni, KC Utopia, Ulice i slični). Ove grupe su nastale na osnovu sličnih interesovanja i međusobnog povezivanja ljudi, od kojih su se mnogi upoznali baš u Društvenom centru, što ukazuje na to da je Društveni centar od prostora kasarne, gde su svi bili objedinjeni prostorom, prerastao u apstraktan pojam – ideju, gde se osnovni postulati ujedinjenja i zajedništva realizuju preko prirodno stvorenih veza i interesovanja.

Moguće je da  delovanje ovih manjih grupa rasutih po gradu predstavlja uspešan primer borbe za kulturu i nezavisnost od zvanične gradske kulturne politike. Iz iskustva sa Inicijativom za Društveni centar naučili smo da je prošlo vreme masovnog delovanja i borbe svih za sve, kao i vreme kolektivnih aktivnosti ne bi li se propagirale ideje solidarnosti, saradnje i deljenja. S druge strane, interesantno je da su karakteristike ovih malih grupacija upravo solidarnost, deljenje, saradnja, međusobno razumevanje, poštovanje okoline, resursa i lokalnog konteksta. Možda je vreme za nove forme prostora i delovanja, a Inicijativa za Društveni centar predstavlja jednu tačku u urbanoj istoriji, važnu iz ugla buđenja svesti i uviđanja da samo kroz saradnju i povezivanje možemo razvijati kulturu i život Grada.

Ivana Volić

PROČITAJTE VIŠE NA:

http://noviplamen.net

http://www.gradjanske.org

https://www.facebook.com

https://www.facebook.com

https://www.facebook.com

https://www.facebook.com

https://www.facebook.com

1+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *