Salon (20.) i Dani arhitekture u Novom Sadu pod nazivom “Prespajanje/Rewiring” održavaju se do 12. juna. Prvo je otvorena izložba na Novosadskoj železničkoj stanici u nekadašnjim čekaonicama prvog i drugog razreda. Zbog čega baš na tom mestu? Zbog toga što je železnica “dobra vila” Vojvodine. O konceptu izložbe koja je samo jedan od događaja u Danima arhitekture za korzoportal govori umetnica Andrea Palašti, jedna iz autorskog tima.
U sklopu 20. Salona arhitekture Vojvođansko društvo za železnicu otvorilo je vrata novosadskog Muzeja železnice Srbije. Želja je bila afirmacija železnice, pa je na izložbi prikazan deo arhivske fotografske građe Odeljenja železničke fotografije čiji je autor član Foto kluba Železničar Danilo Jerković, kao i dokumenati, železničke mape i stara železnička postrojenja, objekati i sredstava za rad, sve kao deo istorije železnice. Umetničku re-kontekstualizaciju postavke osmislili su Sanja Anđelković, Stefan Jovanović i Andrea Palašti.
Autori izložbe: Sanja Anđelković, Andrea Palašti (u sredini), Stefan Jovanović
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) Slobodan Jović na otvaranju izložbe 3. juna: Želimo da skrenemo pažnju javnosti na značaj, lepotu i ogroman potencijal prostora Novosadske železničke stanice, ali i na nedozvoljeni nemar društva prema ovom objektu (arhitekta Imre Farkaš, 1963, prim.korzoportal), jer izgleda kao da nismo svesni šta je pred nama.
Andrea Palašti o izložbi povodom manifestacije Dani arhitekture u Novom Sadu: Počeli smo da koncipiramo izložbu od zatečenog stanja. Muzej Železnice Srbije u Novom Sadu je zapravo funkcionisao i ranije, ali na žalost, vremenom je zapostavljen, interesovanje za njega je opalo. Danilo Jerković koji je i stvarao arhivu fotografija i panele za izložbu pre nekoliko godina je preminuo i od tada je Muzej postao zaboravljen . Kad nas je pozvao Aleksandar Bede koji je radio na koncipiranju Salona arhitekture u sklopu železničke stanice i rekao da ima nešto što bi nas verovatno interesovalo, Sanja, Stefan i ja odlučili smo malo da pospremimo, re-artikulišemo zatečeno stanje tj. ono što je nađeno na licu mesta, tako da je naša intervencija bila kao neko veliko spremanje postojećeg materijala. Pročistili smo ga i fizički i idejno.
Ono što je još bitno naglasiti jeste i to da ima jako puno materijala koji nismo iskoristili i da je Danilo Jerković bio strastveni železničar, strastveni fotograf amater koji je dokumentovao skoro ceo život novosadske železnice. Njegova arhiva sadrži izvanredan pogled u svakodnevicu onihkoji rade na železnici. Interesantna je serija fotografija iz 1965. godine kada je u Sremskim Karlovcima bila poplava, a voz je bez stajanja prolazio kroz duboku vodu.
Da, ovo jeste kako se to kaže “rad u nastajanju”. Arhiva Muzeja vapije za intervencijom, za osmišljenim prikazivanjem javnosti dragocenog sadržaja, za korišćenjem. Nas troje smo samo oduvali prašinu i to bi trebalo da bude početak novog poimanja ove baštine.
Mreža železničkih pruga u Vojvodini je početkom 20. veka bila najgušća u Evropi. Vojvodina je imala tri puta gušću mrežu pruga od Engleske, gde je železnica stvorena. Kada su projektom braće Kiš Jožefa i Gabora 1802. godine barske i močvarske vode između Dunava i Tise, Velikim bačkim kanalom stavljene pod kontrolu, oslobođene su velike površine plodne zemlje i stvorena je hiper produkcija kvalitetne hrane koja je nedostajala velikim gradovima evrope. Za prevoz hrane zaprežnim kolima nesavladiv problem su bili blatnjavi i nesigurni putevi tokom većeg dela godine. Tako je u Vojvodinu železnica stigla kao dobra vila iz najlepše bajke. Podarila je čvrst put i siguran transport putnika i robe. Zato je susret železnice i isušenog dna Panonskog mora toliko buran, i zato je kod stanovništva stvorio ljubav na prvi pogled i privrženost koja i danas traje. Kulturni i privredni razvoj stizao je prugom. Od onda se ovde stvara i neguje železnička tradicija. Na osnovu pronađenih prvih dokumenata o dovođenju železnice u Novi Sad, na predlog Vojvođanskog društva za železnicu, Skupština Grada je 2008. donela Odluku o obeležavanju 5. marta 1883. godine kao značajnog datuma u istoriji Novog Sada. To je kamen međaš u istoriji grada od kada je počeo najintenzivniji razvoj Novog Sada. Teško je i zamisliti kako bi danas Novi Sad izgledao bez doprinosa železnice njegovom razvoju.
Vojvođansko društvo za železnicu je udruženje ljubitelja železnice, parnih lokomotiva, starinskih vagona, urednih starinskih železničkih stanica i dugih romantičnih putovanja. Otvoreno je za zaljubljenike u železničku tradiciju i u čaroliju železnice, u čaroliju kojom ona već vek i po na našim prostorima zrači i privlači. Društvo je osnovano 2003. godine u Novom Sadu, proisteklo je iz Kulturno-istorijskog društva „PČESA“. Danas su u njemu raznorodni stručnjaci, kolekcionari železničkih dokumenata, maketa mini železnica, železničari, student, inženjeri… koji se bave železničkim saobraćajem i industrijskim nasleđem.
Autorka plakata: Sofija Kamasi
Izložba Salona arhitekture otvorena je na Novosadskoj železničkoj stanici, prvi sprat, do 12. juna 2016.
Izložba “Digital design and architecture” otvorena je u prostoru DaNS-a, Miletićeva 20, do 12. juna 2016.
Foto: Stefan Jovanović
PROČITAJTE I: izlozba-banatska-mala-pruga