0
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Novosadska izdavačka kuća Akademska knjiga između dva Beogradska sajma knjiga objavila je čak 35 izdanja. Ovim preduzećem rukovodi jedna od malo žena izdavačica u Srbiji imenom Bora Babić. Mnogi će pomisliti da se iza imena “Bora” krije muškarac. Greška!

DSCN1899Bora Babić

Između dva Beogradska sajma knjiga vaša izdavačka kuća Akademska knjiga objavila je 35 izdanja što je veliki opus. Kako birate naslove?

Od kada smo osnovani to je najveći broj knjiga koje smo objavili u jednoj godini. Mi smo karakteristični što objavljujemo knjige iz  društvenih i humanističkih nauka i na taj način pokrivamo veliku prazninu u srpskom izdavaštvu. Objavljujemo i knjige iz lepe književnosti, literature,  vredna dela. Trudimo se da pratimo popularnost autora. Kada sam na primer uzela autorska prava za objavljivanja Tome Piketija, dvoumila sam se mesec dana da li da objavimo ili ne jer francusko izdanje ima 1000 strana i tada niko za Piketija na ovim prostorima nije znao, njegova knjiga nije još bila objavljena na engleskom jeziku. Zaista nismo očekivali da ćemo imati ovoliki plasman knjige. Jednostavno, videli smo sadržaj, poželeli smo da je objavimo jer ima kritičan odnos i nudi novi pogled kada je u pitanju raspodela svetskog bogatstva.

Posle Piketija sledio je Stiglic. Objavljujete kritičare liberalnog kapitalizma, dela svetski poznatih ekonomista, jedan je i Nobelovac.

Piketijeva knjiga izašla je početkom ove 2015. godine.  Kapital u 21 veku  je knjiga o nejednakosti u svetu. Posle objavljivanja Piketija u svetu je  izašlo više knjiga o ovoj temi, među autorima je prednjačio Džozef Stiglic, veliki ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade. Važan podatak za njega je da je bio predsednik Svetske banke i zna iznutra kako funkcionišu MMF i svetska ekonomija.

DSCN1424

Izdanja Akademske knjige

Dijapazon vaših edicija je širok – psihologija, religija, stare civilizacije… Koliko je teško pokrivati sve te oblasti, pronalaziti relevantno i ono pravo?

Pravo i relevantno nije teško pronaći. Zna se šta je  dobro. To i vi znate, a pogotovo mi koji se bavimo izdavačkom delatnošću. Ali pitanje je kako obezbediti novac za izdavanje dobre knjige,  jer dobre knjige uglavnom nisu komercijalne. Piketi je slučajno naše komercijalno izdanje, a sve ostale naše knjige su uglavnom nekomercijalne i prodaja 1000 izdanja traje i do deset godina. Na sreću,  mi u Akademskoj knjizi imamo dobra tim urednika i to olakšava delatnost. Ja sam samo koordinatorka – profesor Časlav Koprivica uređuje Filozofsku biblioteku, profesor Mirko Aćimović drugu odličnu biblioteku u kojoj objavljujemo knjige koje su obeležile istoriju nauke, pa je tako prvi put u Srbiji baš Akademska knjiga prevela Njutna, Galileja, La Plasa, Nikolu Kopernika sa latinskog jezika. Na sreću, to primećuje akademska javnost što me ohrabruje da nastavimo u istom smeru.

Nemoguće je da sada pomenem sva vaša ovogodišnja izdanja. Ali ima jedna knjiga koja privlači moju pažnju zbog imena autora, profesora svetskog glasa Tibora Varadija. Krajem leta ste objavili njegovu knjigu koja je nastala iz dokumentacje/zaostavštine advokatske kancelarije koju su vodili njegovi deda i otac više od veka u Zrenjaninu.

Svima nam je poznat profesor Međunarodnog privatnog prava Tibor Varadi, ima svetski značajne udžbenike iz te oblasti, ali javnost nije dovoljno upoznata da je u ranoj mladosti objavio nekoliko esejističkih  knjiga, do sada su sa mađarskog na srpski prevedeni samo eseji Mit i moda. Knjiga Spisi i ljudi koju smo objavili je literatura koja se zasniva na istorijskim činjenicama. Porodica TiboraVaradija deda i otac su imlai advokatsku kancelariju u Bečkereku, Zrenjaninu, više od 100 godina. Knjiga je izvanredan spoj istorije, prava i literature. Čita se kao literarno delo i  uopšte ne zaostaje za romanom Bez plakanja  Lidi Salver, prošlogodišnje dobitnice Gonkurove nagrade. Napisala je knjigu o španskom građanskom ratu, zasnovanu na istinitim događajima. Akademska knjiga ju je takođe objavila.

Možete li tematski da grupišete knjige koje ste izdali ove, 2014. godine.

Godina je bila teška. Žao mi je recimo jedne knjige koja se nije pojavila na ovogodišnjem jubilarnom Sajmu knjiga u Beogradu, a koja je bila spremna za štampu. To je Teorija komunuikativnog delovanja Jirgena Habermasa, delo u dva toma, 1200 strana,  jedno od najvažnijih filozofskih dela objavljeniih u drugoj polovini 20. veka. Počeo je da ga prevodi Zoran Đinđić 90-ih godina prošlog veka, posle su nastavili Života Filipović i profesor Milović i mi smo 20 godina posle priveli knjigu kraju. Želeli smo da je objavimo, međutim nismo imali sredstava. Nadam se da će ugledati svetlost dana 2016, ali i ove godine imali smo sjajna izdanja. Šta da kažem – dobro je (smeje se).

DSCN1427

 Kako se borite s novim zlom, preštampavanjem knjiga ?

Na sreću, pošto su naše knjige nekomercijalne drugi ih ne preštampavaju. Ali imamo problem sa crnogorskim izdavačima.Oni bez pardona uzimaju naše prevode u koje uložimo mnogo truda i vremena i često znaju da prepišu i onda objave na crnogorskom jeziku. To je veliki problem ne sam naš već i drugih srpskih izdavača. To je poslovna nekorektnost, tako bih to, najblaže, nazvala.

Šta je obeležilo ovu godinu Akademske knjige? Čini se da imate smisla da pronađete kontroverzne pisce, teoretičare iz raznih oblasti. Piketi, Stiglic, na primer.

Oni su planetarni naučnici koje objavljujemo i kritični su svako na svoj način prema liberalnom kapitalizmu i liberalnom zapadnom sistemu. Ove godine objavili smo knjige koje su aktuelne u svetu. Meni je važno da pratimo svetska događanja. Objavili smo Piketijev Kapital u 21.veku , Stiglicova knjiga Velika podela  prodata je u više od dva miliona primeraka u svetu. Ova knjiga je u Americi objavljena krajem aprila, a mi smo to uradili samo nekoliko meseci kasnije. Brzina je velika stvar. Za Piketija vlada veliko interesovanje kod nas,  jer tema koju obrađuje pogađa svakoga od nas, to je knjiga o bogatstvu i nejednakosti u svetu, što je bolno pitanje za mnoge zemlje.Ono što je aktuelno u svetu i mi uspevamo da plasiramo našoj publici. Pomenuću i Žižekovu knjigu Islam, ateizam i modernist. Praktično smo je prvi preveli takoreći iz rukopisa, nije bila objavljena ni na jednom jeziku. Sa Žižekom smo počeli saradnju još 2008. kada smo ga doveli mi iz Akademske knjige u Beograd i Novi Sad. Samo na jednom predavanju u Novom Sadu bilo je barem 500 ljudi. Tada smo uspostavili ne samo poslovni, već i dosta prijateljski odnos. Pomenuću i dobitnicu Gonkurove nagrade za 2014. Lidi Salver, pa roman Kamela Dauda koji je takođe dobio Gonkurovu nagradu ali za prvi roman. Neki smatraju da je to nastavak Sartrovog Stranca.

Kako komentarišete ovogodišnji otkup knjiga?

Iznenađena sam otkupom knjiga jer su u komisiji ljudi koji bi trebalo da poznaju knjigu i razne oblasti nauke. Ali to kao da nije bio slučaj ove godine.Važni naslovi Akademske knjige skinuti su sa liste, na neki način cenzurisani su,tako da biblioteke nisu ni mogle da nas izaberu. Zvuči nestvarno da je odbijena knjiga akademika Zorana Kovačevića Susret i sukob sa naukom. To je teorijska knjiga u kojoj on iznosi promišljanja o sukobu i antagonozmu društvenih i prirodnih nauka. Takvih knjiga ima dosta u svetu, ovo je prva kod nas i nije se našla na spisku za otkup! Itd, itd…  Praksa je u svetu da države stimuliše i subvencioniše izdavanje takvih dela. Kod nas je suprotno, država ih je cenzurisala. Imam neprijatna iskustva sa ovogodišnjim otkupom, ali se nadam da će dogodine biti druga komisija širih znanja i da ćemo bolje proći.

Koju knjigu nosite u tašni? Šta čitate kad ne radite, ako uopšte postoji vreme kad ne radite?

Ne postoji takvo vreme i skoro da ne stignem da čitam knjige drugih izdavača. Srećom, izdanja Akademske knjige su dobra i raznovrsnog spektra pa to čitam.

Kako ste osnovali, pokrenuli izdavačku kuću Akademsku knjigu?

Dok sam studirala uvek sam maštala kako bi bilo lepo da mogu da se iznese knjiga iz Bilioteke Matice srpske. A onda, moje prvo radno mesto bilo je u Matici srpskoj i tada sam dobila privilegiju da preko veze ponesem knjigu da je čitam kod kuće (smeje se, slatko). I verovatno te privilegije na neki način usmeravaju čovekov život (smeje se, opet). Ja sam želela da moja privilegija bude knjiga. Malo se šalim, ali to je istina. Stvarno. Meni je bilo nestvarno da dođeš u Maticu i da ne možeš da poneseš knjigu kući na čitanje. Postoji zabrana. Kada sam radila godinu dana u Matici upoznala sam urednika Zorana Stojanovića koji je imao svoju Izdavačku knjižarnicu koja mi se dopala i prešla sam da radim tamo. Svi su se čudili zašto sam napustila državnu ustanovu i otišla kod privatnika. I tako je počela moja izdavačka karijera. Prirodni sled bio je da i ja osnujem svoje izdavačko preduzeće.

DSCN1892

Promocija: Đorđe Randelj (prvi levo), B. Babić, Neda Mimica Dukić, Đura Paunić

Vešto ste odabrali naziv svoje izdavačke kuće – Akademska knjiga.

Znate šta? Pre svega znala sam šta ću raditi. Meni se dopadaju nazivi koji asociraju na ono što radite. Nisam imala dilemu kako će mi se zvati izdavačka kuća. Znala sam da to neće biti imena bogova, niti latinske reči ili neki strani nazivi… Osnivala sam izdavačku kuću koja će objavljivati  na srpskom jeziku i želela sam da to svakome  bude jasno. Akademska knjiga je takav, nepretencipozan naziv i odgovora suštini posla kojim se bavim.

Veruju li vam profesori, akademska javnost?

Veruju mi. Imamo elitnu čitalačku publiku. I kada objavljujemo beletristiku poput Dnevnika Aleksandra Tišme to čita elitna čitalačka publika.

Koliko vam je teško kao ženi izdavaču?

Malo je žena u ovom poslu, jer je to težak posao. Morate obezbediti novac, a znate kako u Srbiji funkcionišu stvari, to je burazerska država, neko iza vas mora stajati ako ste žensko (smeje se), i ne samo tada, ali pogotovo ako ste žensko, ili  neka jaka partija ili neki užasno bogati muž (smeje se). Šalim se, ali je zaista težak posao.

Teško je i kada prenosite pakete knjiga, kada ih teglite? Ne libite se ni takvog posla.

Sve radim. U malim kompanijama svi sve rade. Tako je i u izdavaštvu. A ja sam uvek neverni Toma pa ako ja nešto ne uradim, mislim da nije dobro urađeno, što je loša osobina. Ali za knjigu je to dobro jer se još jednom sve kontroliše. Što više kontrola to bolje. I najvažnije je da su naši autori zadovoljni.

Akademska knjiga  objavila je Patrika Modijana 2014. kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Bojana Karavidić

PROČITAJTE Itibor-jona-kultura-pali-stub-drustvasajam-knjiga-u-beogradu-post-festum

 

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *