3+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Atelje 212 počeo je sezonu predstavom “Osećaj brade” savremene ruske dramske spisateljice Ksenije Dragunske, u režiji Novosađanke Mie Knežević (6. oktobar 2017). Postavke mlade rediteljke nižu se već u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Kraljevu, Zrenjaninu, počevši od “Nebeskog odreda” (diplomska predstava koja se igra u Srpskom narodnom pozorištu), zatim, ne hronološkim redom – “Murlin Mulro”, “Kafa i cigarete – pozdrav iz Beograda (takođe Atelje 212),“Play Andrić ili o ljudima o kojima se ne može mnogo kazivati”, Požar. Laundž / Kontrast ili Tamo gde smo ostali“… Potpisala je film “Dan za Vanju”. 

DSCN6145

Komad “Osećaj brade” događa se u selu neupamtljivog imena “bogu iza nogu” gde njegovi žitelji svakodnevno pokušavaju da shvate pojave, sopstvene i komšijske osećaje, te život sam po sebi dok ga takvog nikavog, uprkos svemu, žive. I uglavnom su nekako stalno na početku, zaglibljeni. Rediteljka Mia Knežević precizno bez “buke i besa” vodi priču u koju se utapamo s blagim osmehom (nekada glasnim smehom, kratkim) i pokojom suzicom u uglu oka koja neće patetično ni curnuti niz obraz, jer je rediteljka već smislila jedan od mnogobrojnih neočekivanih, zavodljivih detalja koji nas nagone ne da cmizdrimo, već da oštrimo moždane vijuge razmišljajući. U dosadašnjim rediteljskim ostvarenjima Mia Knežević se na razne načine bavi lomnom čovekovom dušom što čini i u “Osećaju brade”.

23715238_10215304619115607_2057247630_o

Mia Knežević (lična arhiva)

Atelje 212/Osećaj brade/Mia Knežević, reč rediteljke: Da bismo shvatili identitet veka u kojem živimo, potrebno je da se izložimo susretima sa različitim ambijentima i ljudima koji su neodvojivi od istih tih ambijenata. Ovaj susret se odvija u jednom od bezbroj zabačenih kutaka sveta. Da bi zavirnuli u njega potrebna je radoznalost duha i iskrena želja da sebe definišemo gledajući u drugoga, u drugačiju interpretaciju stvarnosti. U prepuštanju i poklanjanju sebe drugačijem „lokalnom svetu“ možda stižemo do odgovora na pitanja – ko smo to mi i na koji način učestvujemo u vremenu u kojem živimo?

22228114_1815034001849707_5080974407679215280_n

(levo) Jovan Belobrković , Vladisav Mihailović, Miodrag Dragičević ,(levo) Jovana Gavrilović, Tamara Dragičević     

Foto: Atelje 212 FB

Teofil Pančić o komadu “Osećaj brade”: Predstavu je rediteljka (sa dramaturgom Dimitrijem Kokanovim) zamislila kao blago, lirično pomereni mikrosvet, kao nežni “Tvin Piks” (Rade Milenković), I ta je zamisao dosledno,pametno i nepretenciozno sprovedena, urodila sočnim plodom u vidu “male”, a bitne, čvrste, neusiljeno duhovite i promišljeno savremene, ne na silu “posrbljene” (što je štetočinski rediteljsko-dramaturški manir koji se širi popu gljivičnog oboljenja) ni vulgarno nadriaktuelizovane predstave. Pozorišna bombonica za otvaranje sezone, mada nimalo sovjetska, tvrda, lepljiva i otužno preslatka, nego onako filigranski ukomponovana, savršeno hrskava i savršeno kremasta. Mlada glumačka ekipa (imena u potpisu ispod fotografije, prim.korzoportal) bez izuzetka pleni scenskim šarmom, a iz pozorišta izlazite bez sve češćeg osećaja (s bradom ili bez nje) da vam je neki nadobudni gulanfer-ili još gore rutinerski praznoslov – na prevaru ukrao sat-dva života

(Vreme, br. 1401)

PROČITAJTE I: premijeranarodno-pozoriste-u-suboticizrenjaninsko-pozoriste-breht-u-dve-epzodefenomen-zed-za-pozoristemkokan-mladenovic-sekspir-sonet-66vise-od-igrefestival-profesionalnih-pozorista-vojvodinemuzej-savremene-umetnosti-beograd-od-ideje-do-ostvarenjavikend-prica-lidija-dejvis-jedenje-ribe-u-osami

 

3+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *