Arhitektonska fotografija je u fokusu delovanja Relje Ivanića. U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine prikazana je (23. mart – 9.april) izložba njegovih sofisticiranih fotografija koje se odnose na arhitekturu modernizma koju je kao temu osmislilo Društvo arhitekata Novog Sada. Naziv izložbe je – Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1950-1970. Za korzoportal autor nam je ustupio nekoliko fotografija i tumači:
Hol Novosadske železničke stanice
Novi Sad nije do sada sistematski, fotografijom, dokumentovao gradske objekte koji su građeni od 50-ih godina 20. veka, ne samo iz perioda modernizma. Ti objekti prikazani su na razglednicama ali to je nedovoljno, razglednice ne govore u celosti o objektima. A bazična potreba je da svaki grad, ovom prilikom govorim o Novom Sadu, stvori makar najosnovniju arhivu ovakvih fotografija koju će kasnije moći da koriste oni koji budu istraživali grad, studenti, profesori…
Krov Novosadske železničke stanice
Najviše pažnje privukla mi je zgrada Novosadske železničke stanice (arh. Imre Farkaš, prim. korzoportal) Svuda u svetu su železničke stanice simbol tranzita, u oblikovanju su primile formu koja u izvesnom smislu nalikuje hramovima. Železničke stanice su u formi simbol kretanja i to u Novom Sadu, na ovoj železničkoj stanici možemo da čitamo u dve vodeće linije – prva, krov je tanana linija koja pravi nadstrešnicu putnicima, druga je linija platforma, šina.
Kino sala u zgradi Novosadske železničke stanice
Novosadska železnička stanica ima i dodatne sadržaje koji su nepoznati javnosti. Postoji recimo Kino sala koja je izuzetno akustična, opremljena i za koncerte. Takvu do sada nisam video! Volim da otkrivam nepoznato, šta se to kod nas dešavalo u arhitekturi i ova izložba mojih fotografija u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine deo je mog istraživačkog rada.
Studio M Radio Novog Sada
Zgrada Studija M Radio Novog Sada (arh. Pavle Žilnik, prim. korzoportal) je uz Novosadsku železničke stanice moj favorit. Ovaj objekat u centru grada ima nekoliko jednostavnih poteza koji od prostora uspevaju da naprave značajno više nego što je početna zamisao – to je odnos prema ulici, okolini. Arhitekta je u projekat uključio i budući park ispred zgrade, ali na žalost to nije izvedeno.
PROČITAJTE I: kornelius-kardju-koncert-pored-pruge